Гром удара, муња светли

„Извештај с кошаркашке утакмице Партизан – Црвена звезда погледајте у временској прогнози”, речи су којима је на друштвеним мрежама радијски водитељ Вељко Пајовић духовито прокоментарисао недавни прекид финалног меча домаћег кошаркашког шампионата. Вечити ривали су, наиме, на пола сата обуставили игру у београдској хали „Александар Николић” због удара грома у то здање, услед чега је кров дворане почео да прокишњава.

Није претходних дана само овај храм кошарке био „на нишану” грмљавине – и Авалски торањ је погођен, због чега је на неколико секунди остао без струје. Ни регион није био поштеђен излива небеског беса. Тако је приликом невремена у Хрватској, претходног викенда, за само два сата регистровано чак 16.360 удара грома.

Ипак, према речима метеоролога Недељка Тодоровића, ови подаци не би требало да чуде, јер је јун месец с највише грмљавинских облака и пљускова, па самим тим и највише падавина. С друге стране, не постоје прецизне статистике о бројности удара грома у нашој земљи, јер, како каже наш саговорник, метеоролошке станице бележе време трајања грмљавине и њену јачину, али не и колико је пута дошло до пражњења.

„То значи да се евидентира када је грмљавина почела и да ли је била слаба, умерена или јака. Ипак, удари грома се дешавају стално. Кад је реч о Београду, можда није конкретно регистровано о којим локацијама је реч, али се зна да громови често ударају по високим зградама и објектима који су усамљени. И Храм Светог Саве је често на удару. Што се тиче предела ван градова, по брдима и планинама је то још видљивија, а вероватно и чешћа појава, јер су на мети грмљавине усамљене куће, штале, дрвеће, стада оваца, нажалост, и људи. Процена је, иначе, да у Србији годишње од удара грома погине између 10 и 15 особа”, наводи Тодоровић.

На питање постоје ли у нашој земљи неке „црне тачке”, односно конкретне локације или здања која су најподложнија удару грома, наш саговорник каже да нема строге законитости где ће доћи до пражњења.

„Дакле, прво правило је да – нема правила. Друго правило је да гром удара најчешће у истурене објекте или пределе попут планинских врхова, стена, високих грађевина, усамљених и великих дрвета. И човек је мета ако стоји уз неки од таквих објеката, или ако је усамљен, то јест уколико је сам на морској површини или трчи по пољу”, каже Тодоровић.

У јавном говору често се поистовећују термини „удар грома” и „удар муње”, али Недељко Тодоровић каже да је само овај први израз прихватљив.

„Комплетна појава о којој ми овде говоримо јесте гром, који удара и долази до земље крећући се кроз атмосферу. Муња је само оно што видимо као светлосни ефекат, док је грмљавина звучни ефекат. Дакле, гром удара, муња светли, грмљавина се чује”, сумира Тодоровић.

Он подсећа да се грмљавина увек чује са задршком која омогућава да израчунамо нашу удаљеност од места где је ударио гром.

„Будући да звук путује 330 метара у секунди, то значи да, ако је између муње и грмљавине прошло пет секунди, удаљени смо око 1.600 метара од места удара. Ако пак прође мање од секунде, можда је ударило ту, иза ћошка”, наводи Тодоровић.

Према његовим речима, у Европи постоје детектори којима се може утврдити бројност електричних пражњења у одређеном, задатом подручју.

„То значи да се у одређеном квадранту који се компјутерски обради утврђује број електричних пражњења. Али, ти квадранти не могу да се одреде по границама држава, већ по опсегу, тако што се зада, на пример, праћење удара грома у рејону површине 500 пута 500 километара”, наводи Тодоровић.

Изузетак су поједине државе које на својој територији региструју и бројност и статистику, уз доступност података на интернету. Један од таквих сајтова, netweather.tv, мери на сваких 15 минута ударе грома у Великој Британији, приказујући их на мапи, а ту су и сумарне цифре за последњих седам дана, као и за актуелни месец. Слично томе, на адреси www.lightningmaps.org постоје подаци за Белгију, Немачку и Баварску, који сежу годинама. Иначе, и на том сајту, као и на blitzortung.org, могуће је пратити и интерактивну мапу на којој се у реалном времену мапирају удари грома широм света.

Звонар у цркви – опасно занимање

* Место с вероватно највише удара грома на свету је град Тороро у Уганди, где су грмљавине 251 дан годишње

* Страх од муње и грома се назива астрафобија, али је познат и под именима астрапофобија, бронтофобија, кераунофобија или тонитрофобија

* У средњовековној Европи, управо због грмљавине, једно од најопаснијих „занимања” је било – звонар у цркви. Само у Француској су од 1753. до 1786. громови 386 пута ударили у црквене торњеве, при чему су настрадала 103 звонара, због чега је законом забрањено оглашавање црквених звона у току грмљавине.