Српска пшеница најскупља у региону

Цена домаће пшенице достигла је недавно свој петогодишњи максимум што је супротно стању на другим тржиштима. За килограм хлебног зрна протекле недеље купци су плаћали од 23,5 до 24,1 динар, без урачунатог ПДВ-а што је 35,6 одсто више него у истом периоду прошле године.

Тако добра цена није забележена још од марта 2013. и погодује домаћим произвођачима али уједно чини наше жито потпуно неконкурентним за извоз, изјавио је за „Политику” Вукосав Саковић, директор Удружења „Жита Србије”.

– Србија тренутно има најскупљу пшеницу у окружењу, а вероватно и у Европи. Са овим ценама нисмо конкурентни у извозу а изгубили смо и тржишта у окружењу – истиче Саковић.

На питање шта је утицало на раст цена домаће пшенице, Саковић објашњава да је прошлогодишња жетва била рекордна по количинама али да је квалитет дела рода био лош. Последице видимо у последњих месец дана, понуда квалитетне пшенице је мала што је драстично подигло цену. Према његовим речима, дошло је до тога да је млинарима, чак и уз плаћање царине, исплативије да мање количине квалитетне пшенице увезу из Мађарске.

Удружење „Жита Србије” недавно је саопштило како очекује да ћемо за пласман на друга тржишта ове године имати више од милион тона пшенице. Највећи конкуренти у окружењу су нам Хрватска, Мађарска, Румунија и Бугарска.

– Овогодишња жетва је одложена и почиње тек за десетак дана. Што се количине тиче ово ће бити једна просечна година. Још је рано да се говори о квалитету. Постоји потенцијал али да ли ће бити сачуван остаје да видимо – каже Саковић и истиче да се добра жетва очекује и у свету што указује да „нема посебних разлога за повећање цена пшенице на светском тржишту”. Локална тржишта, какво је наше, реагују на закон понуде и тражње али сматра да је то на дуже стазе неодрживо ако произвођачи имају извозне циљеве. .

– Сада нисмо конкуренти, и не можемо продати готово ништа. На тржишту ће, пре или касније, морати да дође до прилагођавања цена. Реалније је да ћемо се ми прилагођавати променама које се буду догађале на међународном тржишту – уверен је Саковић.

Према подацима овог удружења, Србија тренутно има залихе од око 500.000 тона пшенице лошег квалитета, коју млинари не користе, и која ће завршити у фабрикама сточне хране или у извозу као сточна пшеница по нижој цени.