Палестински базар шефа Беле куће

Администрација Доналда Трампа је после много одлагања коначно саопштила поједине детаље „посла века”, мировног плана за решење израелско-палестинског конфликта, али сви су изгледи да амбициозан пројекат може да донесе све – сем мира.

Бела кућа планира да на међународној конференцији која почиње сутра у Бахреину представи први део плана – економске делове пројекта, чији је циљ да инвеститоре из богатих арапских земаља охрабри да уложе 28 милијарди долара на палестинским територијама – не да би се укинула окупацију, већ да би се учинила подношљивијом. Предвиђена су и улагања од 22 милијарде долара у Јордану, Египту и Либану, како би Арапи прихватили план.

Политичка компонента биће откривена „када буде одговарајуће време”, па се још не зна да ли укључује решење по принципу две државе, што је последњих 25 година кључни циљ свих других мировних иницијатива који има међународну подршку, али не делује као прихватљива Трампова опција.

Детаљи су небитни јер је познат Трампов приступ: за разлику од тројице својих претходника, он не говори о сувереној палестинској држави нити крају окупације. Определио се да пружи снажну подршку израелској десници која се отворено противи старој формули „земља за мир”.

План је првобитно требало да буде саопштен крајем 2018. или почетком ове године, али је његово представљање одложено како би се израелском премијеру обезбедило време за изборе који су одржани у априлу. У Израелу су у међувремену за септембар заказани ванредни избори пошто премијер Бенјамин Нетанијаху није успео да окупи владајућу коалицију. У атмосфери политичке напетости у Израелу, тешко да ће политичка компонента америчког плана бити позната пре тога.

Трампов зет и саветник Џаред Кушнер и председников изасланик за Блиски исток Џејсон Гринблат недавно су посетили Јордан и Мароко како би прикупили подршку уочи конференције у Бахреину, али у Јерусалиму су морали да установе да су ванредни избори у Израелу нова препрека Трамповом плану.

Нетанијаху ће током предстојеће кампање, као и током претходне, инсистирати на одбацивању идеје о палестинској држави, очувању статуса кво и на раније датом обећању да ће извршити анексију око 60 процената територије окупиране Западне обале и источног Јерусалима на којој живи 700.000 јеврејских насељеника.

„Рекао сам Трампу да нећу прихватити да се и један јеврејски насељеник евакуише са Западне обале”, изјавио је Натанијаху почетком априла. „Сва насеља... морају да остану под израелским суверенитетом.”

У амбијенту у коме већина Израелаца више није за опцију две државе, питање мира их превише не занима, а чак 42 одсто подржава премијера око неке врсте анексије, мировна иницијатива нема никакве шансе јер нема арапског лидера – колико год блиског Америци – који то може да прихвати.

Помпезно најављен као „посао века”, Трампов пројекат је тако од старта оцењен као изразито произраелски па је наишао на отворено противљење Палестинаца још од децембра 2017. када је шеф Беле куће најавио пресељење америчке амбасаде из Тел Авива за Јерусалим. Палестински председник Махмуд Абас и његова влада прекинули су одмах све везе са САД, а Американци су касније узвратили затварањем представништва ПЛО у Вашингтону и ускраћивањем средстава за агенцију УН за помоћ палестинским избеглицама.

Скептичне Арапе додатно иритира Трампова одлука да Израелу призна пун суверенитет над Голанском висоравни која је узета од Сирије у рату 1967. и – упркос противљења међународне заједнице – анектирана 1981. Кушнер је израелском премијеру чак уручио мапу која Голан приказује као део Израела.

Док Трамп рачуна да његов план подрже барем најважнији савезници у региону, Арапи су на недавном самиту у Меки означили Иран као највећу претњу регионалном миру, што је свакако обрадовало Трампа, који би да израелско-палестински конфликт потисне у други план. Али, иако Арапи постају уморни од палестинског проблема, једногласно су осудили Трампову одлуку да САД фактички признају Јерусалим као недељиву престоницу Израела, па су подржали план да источни део буде главни град будуће палестинске државе.

Американци се надају да ће на конференцији „Мир за просперитет” богате арапске државе финансирати разне инфраструктурне пројекте на окупираним територијама. Палестинци нису ни консултовани око скупа у Манами па не намеравају да шаљу делегацију јер сматрају да се ради о покушају да пристану на продужење израелске окупације у замену за новац.

Трампова „економска стабилизација” требало би, оцењују, да потисне у други план или потпуно игнорише теме као што су решење конфликта по формули две државе, питања будућност Јерусалима, граница или судбине палестинских избеглица. „Покушаји промовисања економске нормализације окупиране Палестине биће одбачени”, каже главни палестински преговарач Саеб Ерекат иронично називајући Трампов план „Послом за наредни век”.

Питање је да ли је Трамп уопште прочитао план на коме је две године радио његов зет. Ако и јесте, тешко да верује да ће „посао века” заиста водити ка историјском компромису, још мање правичном решењу за Палестинце. Циљ Вашингтона и Нетанијахуа је да се палестинско питање скине са регионалне и међународне агенде уз најнижу могућу цену, да се Палестинци ућуткају новцем богатих држава Залива, да поделе судбину Курда или Тамила, нација без државе за које се свет не занима.

Можда се некоме чини да се остварују Трампови и Нетанијахуови снови, да ће финансијска уцена проћи, да ће се „посао века” претворити у „мито века”, али пет милиона Палестинаца ће наставити да сваког дана куцају на врата лидера Блиског истока. Њих двојица то неће успети да спрече. Што не значи да неће придобити лидере Саудијске Арабије, Египта или Уједињених Арапских Емирата.