Palestinski bazar šefa Bele kuće

Administracija Donalda Trampa je posle mnogo odlaganja konačno saopštila pojedine detalje „posla veka”, mirovnog plana za rešenje izraelsko-palestinskog konflikta, ali svi su izgledi da ambiciozan projekat može da donese sve – sem mira.

Bela kuća planira da na međunarodnoj konferenciji koja počinje sutra u Bahreinu predstavi prvi deo plana – ekonomske delove projekta, čiji je cilj da investitore iz bogatih arapskih zemalja ohrabri da ulože 28 milijardi dolara na palestinskim teritorijama – ne da bi se ukinula okupaciju, već da bi se učinila podnošljivijom. Predviđena su i ulaganja od 22 milijarde dolara u Jordanu, Egiptu i Libanu, kako bi Arapi prihvatili plan.

Politička komponenta biće otkrivena „kada bude odgovarajuće vreme”, pa se još ne zna da li uključuje rešenje po principu dve države, što je poslednjih 25 godina ključni cilj svih drugih mirovnih inicijativa koji ima međunarodnu podršku, ali ne deluje kao prihvatljiva Trampova opcija.

Detalji su nebitni jer je poznat Trampov pristup: za razliku od trojice svojih prethodnika, on ne govori o suverenoj palestinskoj državi niti kraju okupacije. Opredelio se da pruži snažnu podršku izraelskoj desnici koja se otvoreno protivi staroj formuli „zemlja za mir”.

Plan je prvobitno trebalo da bude saopšten krajem 2018. ili početkom ove godine, ali je njegovo predstavljanje odloženo kako bi se izraelskom premijeru obezbedilo vreme za izbore koji su održani u aprilu. U Izraelu su u međuvremenu za septembar zakazani vanredni izbori pošto premijer Benjamin Netanijahu nije uspeo da okupi vladajuću koaliciju. U atmosferi političke napetosti u Izraelu, teško da će politička komponenta američkog plana biti poznata pre toga.

Trampov zet i savetnik Džared Kušner i predsednikov izaslanik za Bliski istok Džejson Grinblat nedavno su posetili Jordan i Maroko kako bi prikupili podršku uoči konferencije u Bahreinu, ali u Jerusalimu su morali da ustanove da su vanredni izbori u Izraelu nova prepreka Trampovom planu.

Netanijahu će tokom predstojeće kampanje, kao i tokom prethodne, insistirati na odbacivanju ideje o palestinskoj državi, očuvanju statusa kvo i na ranije datom obećanju da će izvršiti aneksiju oko 60 procenata teritorije okupirane Zapadne obale i istočnog Jerusalima na kojoj živi 700.000 jevrejskih naseljenika.

„Rekao sam Trampu da neću prihvatiti da se i jedan jevrejski naseljenik evakuiše sa Zapadne obale”, izjavio je Natanijahu početkom aprila. „Sva naselja... moraju da ostanu pod izraelskim suverenitetom.”

U ambijentu u kome većina Izraelaca više nije za opciju dve države, pitanje mira ih previše ne zanima, a čak 42 odsto podržava premijera oko neke vrste aneksije, mirovna inicijativa nema nikakve šanse jer nema arapskog lidera – koliko god bliskog Americi – koji to može da prihvati.

Pompezno najavljen kao „posao veka”, Trampov projekat je tako od starta ocenjen kao izrazito proizraelski pa je naišao na otvoreno protivljenje Palestinaca još od decembra 2017. kada je šef Bele kuće najavio preseljenje američke ambasade iz Tel Aviva za Jerusalim. Palestinski predsednik Mahmud Abas i njegova vlada prekinuli su odmah sve veze sa SAD, a Amerikanci su kasnije uzvratili zatvaranjem predstavništva PLO u Vašingtonu i uskraćivanjem sredstava za agenciju UN za pomoć palestinskim izbeglicama.

Skeptične Arape dodatno iritira Trampova odluka da Izraelu prizna pun suverenitet nad Golanskom visoravni koja je uzeta od Sirije u ratu 1967. i – uprkos protivljenja međunarodne zajednice – anektirana 1981. Kušner je izraelskom premijeru čak uručio mapu koja Golan prikazuje kao deo Izraela.

Dok Tramp računa da njegov plan podrže barem najvažniji saveznici u regionu, Arapi su na nedavnom samitu u Meki označili Iran kao najveću pretnju regionalnom miru, što je svakako obradovalo Trampa, koji bi da izraelsko-palestinski konflikt potisne u drugi plan. Ali, iako Arapi postaju umorni od palestinskog problema, jednoglasno su osudili Trampovu odluku da SAD faktički priznaju Jerusalim kao nedeljivu prestonicu Izraela, pa su podržali plan da istočni deo bude glavni grad buduće palestinske države.

Amerikanci se nadaju da će na konferenciji „Mir za prosperitet” bogate arapske države finansirati razne infrastrukturne projekte na okupiranim teritorijama. Palestinci nisu ni konsultovani oko skupa u Manami pa ne nameravaju da šalju delegaciju jer smatraju da se radi o pokušaju da pristanu na produženje izraelske okupacije u zamenu za novac.

Trampova „ekonomska stabilizacija” trebalo bi, ocenjuju, da potisne u drugi plan ili potpuno ignoriše teme kao što su rešenje konflikta po formuli dve države, pitanja budućnost Jerusalima, granica ili sudbine palestinskih izbeglica. „Pokušaji promovisanja ekonomske normalizacije okupirane Palestine biće odbačeni”, kaže glavni palestinski pregovarač Saeb Erekat ironično nazivajući Trampov plan „Poslom za naredni vek”.

Pitanje je da li je Tramp uopšte pročitao plan na kome je dve godine radio njegov zet. Ako i jeste, teško da veruje da će „posao veka” zaista voditi ka istorijskom kompromisu, još manje pravičnom rešenju za Palestince. Cilj Vašingtona i Netanijahua je da se palestinsko pitanje skine sa regionalne i međunarodne agende uz najnižu moguću cenu, da se Palestinci ućutkaju novcem bogatih država Zaliva, da podele sudbinu Kurda ili Tamila, nacija bez države za koje se svet ne zanima.

Možda se nekome čini da se ostvaruju Trampovi i Netanijahuovi snovi, da će finansijska ucena proći, da će se „posao veka” pretvoriti u „mito veka”, ali pet miliona Palestinaca će nastaviti da svakog dana kucaju na vrata lidera Bliskog istoka. Njih dvojica to neće uspeti da spreče. Što ne znači da neće pridobiti lidere Saudijske Arabije, Egipta ili Ujedinjenih Arapskih Emirata.