Кривична пријава против Кучана за геноцид и разбијање Југославије

Тужилаштву за ратне злочине Републике Србије јуче је поднета кривична пријава против бившег председника Републике Словеније Милана Кучана, који се терети за ратни злочин против ратних заробљеника и за геноцид у лето 1991. године, сазнаје „Политика”. Кривичном пријавом обухваћени су и Јанез Слапар, који је у то време био начелник Републичког штаба Територијалне одбране Словеније, затим Франц Андерлич, тада командант ТО Јужноприморске покрајине Словеније, као и још тројица непосредних извршилаца злочина.

На терет им се ставља да су кршили правила међународног права из Женевске конвенције за време оружаног сукоба, који је трајао од 27. јуна до 7. јула 1991. године на територији Словеније, између Југословенске народне армије и Савезног секретаријата за унутрашње послове СФРЈ на једној страни и оружаних састава ТО Словеније и других паравојних формација руководства Републике Словеније (такозване Народне заштите) на другој страни.

Кривичну пријаву поднео је адвокат Душан Братић, који истражује злочине над припадницима ЈНА и цивилима током ратних сукоба на простору бивше СФРЈ деведесетих година прошлог века.

У пријави се наводи да је група припадника ТО Словеније 29. јуна 1991. године, у месту Шкофје, у непосредној близини истоименог граничног прелаза између тадашње СФРЈ и Републике Италије, у време примене Споразума о прекиду ватре између страна у оружаном сукобу, отворила ватру из аутоматских пушака на колону састављену од пет теренских возила ЈНА.

„Када се прво возило зауставило, док су остала без борбе извршила маневар и удаљила се, припадници ТО Словеније су опколили возило и захтевали да припадници ЈНА изађу напоље без оружја и да се наслоне на возило рукама подигнутим у висини главе. Када су они то и учинили, официру - капетану ЈНА Слободану Пантелићу и цивилном лицу на служби у ЈНА Бранку Седлару припадници ТО су прислонили уста цеви аутоматских пушака на потиљак и испалили метак у главу, а затим још неколико метака. Војнику возачу Неџмедину Османију прислонили су уста цеви у висини почетка вратног дела кичме, у равни рамена, па испалили укупно 27 метака у пределу леђа”, наводи адвокат Душан Братић.

„Милан Кучан тада је био председник Републике Словеније и имао ефективну командну власт над свим оружаним формацијама, па улази у ред главних ратних злочинаца у разбијању Југославије”, истиче Братић.

„Кучан не само да није предузео ништа да се казне извршиоци, већ је подстицао на извршење дела ратних злочина, па су до 8. јула 1991. године извршени бројни ратни злочини према цивилном становништву, међу којима су и жене и деца припадника ЈНА, рањеници, санитетско особље, заробљеници, војници који су положили оружје. Кучан је у свом кабинету примио службено писано обавештење о бруталном убиству припадника ЈНА на граничном прелазу ’Шкофје’, али ништа није предузео, упркос томе што је био на челу извршне власти, па му се на терет може ставити истовремено извршење геноцида и ратних злочина” каже Душан Братић.

Подсећа да се данас, 27. јуна, навршава 28 година од почетка оружаног сукоба у Словенији, који је означио почетак оружане фазе разбијања Југославије.

„Оружани сукоб у Словенији није избио неочекивано и резултат је вишегодишњег деструктивног понашања и растакања надлежности савезне државе Југославије и антидржавног деловања руководства Словеније. Томе је претходило илегално наоружавање тајно формираних паравојних састава, углавном преко луке Копар, а сваки истовар је лично надгледао Јанез Јанша”, наводи наш саговорник.

У таквим условима расле су међунационалне тензије. Генерал Вељко Кадијевић је 14. фебруара 1991. године доставио информацију савезним органима да се у Словенији и Хрватској води снажна антиармијска кампања и да је план рушење федерације преко разбијања јединствених оружаних снага СФРЈ разрађен у Словенији још 1984. године.

„Од тада су све учесталији физички напади на припаднике ЈНА, војне објекте и средства, а државни органи Словеније својим поступцима то директно подстичу и спроводе. Тих дана градовима Словеније кружили су аутомобили са мегафонима преко којих су упућиване увреде, понижења ЈНА, уз пароле ’Срби на врбе’, ’Бићете сви поклани’”, подсећа Братић.

Истиче да се „перфидно руководство Словеније вербално залагало за демократски и цивилизовани дијалог”.

„Милан Кучан је у Цанкарјевом дому 27. фебруара 1989. године подржао штрајк рудара Албанаца у руднику Стари трг, који је заправо представљао кривично дело саботаже и инструмент иреденте, јер се тврдило да се проблем мора решавати демократским дијалогом, а не деблокадом рудника и да рудари бране Југославију од српског руководства, а на другој страни се Словенија за то време илегално наоружавала и планирала потоње крваве догађаје”, наводи адвокат.

Тако је 25. јуна 1991. године Словенија донела одлуку којом се проглашава самосталном државом и којом суспендује Устав СФРЈ и савезно законодавство на својој територији. Сутрадан, 26. јуна, државни органи Словеније су почели да реализују своју одлуку – преузимали су контролу на граници, скидали граничне табле и стубове са ознакама „СФР Југославија” и постављали нове са ознакама „Република Словенија”. Присвојили су царине и имовину Југославије, као и контролу летења. Савезно извршно веће СФРЈ је то покушало да спречи својом одлуком на седници 25. јуна и наредило „забрану успостављања граничних прелаза унутар територије СФРЈ”.

„Да би извршиле задатке из одлуке и наредбе СИВ-а, јединице ЈНА су приступиле маршевском покрету најкраћим комуникацијама према 35 копнених граничних прелаза, једној ваздушној луци (аеродрому у Брнику) и једној поморској луци (Копар), док је 400 припадника Савезног СУП-а и 270 цариника Савезне управе царина транспортним хеликоптерима ЈНА пребацивано на крајња одредишта – граниче прелазе, који су претходно насилно преузети. Руководство Словеније обавештено је о томе, па је Милан Кучан 27. јуна на седници Председништва СР Словеније прочитао Декрет о отпочињању оружане акције против СФРЈ и наредио да се користи тешка артиљерија у нападима на јединице ЈНА. Обратио се и грађанима Словеније са захтевом да одбију сарадњу са ЈНА и њиховим породицама, укључујући и указивање медицинске помоћи”, наводи Братић.

„У низу злочина, који су потом уследили, убијено је 44 припадника ЈНА, шест официра, седам подофицира, 30 војника и цивилних лица, међу којима је 11 несрпске националности, док је 184 припадника ЈНА рањено”, наводи Душан Братић.

Словенија је пре два дана, 25. јуна, славила дан државности, „освојене” управо злочинима које адвокат детаљно описује у кривичној пријави.

Сутра: Три логора за војнике ЈНА