Реформа ради реформе

Влада Србије је крајем маја ове године донела одлуку о реформи 47 високих школа струковних студија у Србији, тако што их је груписала у 15 академија високих школа, са седиштем у Београду, Новом Саду, Кикинди, Крагујевцу, Крушевцу, Ужицу, Нишу, Лесковцу и Лепосавићу, односно Косовској Митровици. Назив академија асоцира на име античког хероја Академа, по коме је названа и Платонова академија која се сматра првим универзитетом у Европи. Са оваквим називом, који има значење највиших научних установа, Србија ће бити земља са највећим бројем академија. 

Академије високих школа струковних студија још нису почеле да функционишу, нити су још у потпуности формиране, па се о ефектима нове организације високих школа може говорити само на бази реалних претпоставки и искуства којим располажемо. Ако од тога пођемо, слободно се може рећи да се оснивањем академија високих школа неће постићи бољи резултати од оних које могу остваривати високе школе струковних студија као самосталне образовне институције у комуникацији и сарадњи са надлежним министарством. Стога ће ово бити реформа ради реформе, јер се своди на сувишно формирање „напредњачких” надвисокошколских институција између високих школа и надлежног министарства, које преузимају контролну улогу над високим школама, одузимајући им статус правног субјекта и неосновано их третирајући као образовне институције „неспособне” за самостално пословање. 

У Србији су својевремено постојале Заједница виших школа Србије и Заједница универзитета. Обе асоцијације су после извесног времена укинуте, јер нису дале резултате, будући да су доводиле до усложњавања и компликовања проблема, уместо да доприносе њиховом поједностављењу и повећању ефикасности у њиховом решавању. Касније, више школе су прерасле у високе школе струковних студија, али нису постале чланице универзитета, већ су остале самосталне високошколске институције, које оспособљавају студенте превасходно за извршилачка занимања.

Формирањем академија високих школа струковних студија примењује се, у ствари, стара организациона шема, како би новоформирана руководства академија могла да врше директан утицај, пре свега, на кадровску политику високих школа, чиме се игноришу инокосни, управни и стручно-научни органи високих школа и у потпуности гуши њихова аутономија. 

Очекивање да ће се формирањем академија високих школа струковних студија боље решавати конкретни проблеми функционисања високих школа највећим делом нема реалну основу. За решавање конкретних проблема у појединим високим школама (лоше коришћење расположивих финансијских средстава, лош рад директора, непотизам и непоштовање прописаних услова и критеријума при запошљавању одговарајућих стручњака, као и при њиховом избору у одговарајућа наставничка звања, задржавање неквалификованих и нестручних на појединим радним местима, и друго), потребно је, пре свега, снажније активирање државних органа, пре свега министарства просвете, у непосредној, законом дефинисаној, службеној вези и комуникацији са органима високих школа. 

Високе школе струковних студија, са својим органима (директор, управни одбор, наставно-научно веће…) и Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, као државне институције у чијој је надлежности и високо образовање, представљају довољан организационо-институционални оквир за отклањање конкретних проблема у појединим високим школама, као и за успешно функционисање високих школа у целини, у свим наставно-образовним, научно-стваралачким и практичним аспектима њиховог рада. Додавање новог контролног организационо-институционалног механизма између високих школа и државних органа у лицу академија високих школа струковних студија, само ће компликовати и стварати нове проблеме. 

*Редовни професор универзитета и бивши председник Скупштине Заједнице виших школа Србије