Сопот – стара словенска реч
Недавно је у „Политикином” „Магазину” објављена занимљива репортажа о дивном природном окружењу села Сопотница на планини Јадовник, близу Пријепоља. Посебну атракцију представљају слапови реке Сопотнице са старим романтичним воденицама. Ауторка чланка Дана Станковић објашњава да име Сопотница потиче од сопота – ономатопеје звука који производи вода сливајући се низ каскаде. Овоме треба додати да реч сопот постоји у језику више словенских народа.
У Речнику Матице српске за сопот пише: јак извор, нагао водопад. Добро је познато да је здрава вода основни предуслов за подизање људских насеља. Отуда су извори, бистри потоци и слапови синоними природних лепота које привлаче излетнике и туристе.
На балканском подручју, осим овог у Србији, село Сопотница постоји у Северној Македонији, близу града Демир Хисара, и у Словенији, у близини Шкофје Локе. Исти језички корен има манастир Сопоћани, који је подигао Немањин унук Стефан Урош Први, у близини јаког врела реке Рашке, близу Новог Пазара. Сопот је седиште једне од београдских општина којој припадају насеља у околини планине Космај. У Бугарској, у близини Пловдива, постоји река са вештачком браном под називом Сопот.
На крају, треба поменути и град Сопот у Пољској, на обали Балтичког мора, у чијој су близини ушћа неколико река. Занимљива је коинциденција да оба Сопота, и београдски и пољски, имају традиционалне филмске фестивале са лепим угледом и дугом традицијом. Филмски фестивал у нашем Сопоту, тзв. Софест, одржава се почев од 1972. То је најстарији српски филмски фестивал, а овог лета биће одржан 48. по реду. Вероватно је да у словенским земљама има још топонима чија именима потичу од речи – сопот.
Драган Станковић, Београд
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
