Заборављено село Трипкова

У оквиру племените акције спасавања напуштених села у нашој Србији, желим да вас упознам са селом Трипкова, које полако одумире заборављено од свих, иако има богату историју, а донедавно и културни и уметнички живот и добре пољопривреднике и домаћине. На само 12 километара од Златибора, највећег туристичког турбоцентра Србије и новокомпонованог средишта нових богаташа, Трипкове се изгледа ретко ко сећа.

Ово село са око 350 становника, на надморској висини од 750 метара, идеално је за прави одмор велеграђана изморених темпом и стресом и налази се на само четири километара од скретања пута за Тару и Мокру Гору. У њему, на кротким зеленим брдашцима, живе златиборске породице Тошанића, Вермезовића, Стојановића, Џинића, Антонијевића, Савића, Радошевића, Дузмића. Од немачке одмазде током два рата у Трипковој су уточиште налазили бројни Београђани, укључујући и породицу покојног академика Владете Јеротића. Из Трипкове су признати професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић, познати фудбалер Партизана, сада тренер у Јужној Африци Владе Вермезовић, аутор уметничког „тифани” стакла Велимир Тошанић. Одатле је рекордер у производњи млека Душан Лазовић, чију традицију наставља „Фарма Милана Лазовића”, произвођач свежег меса и сухомеснатих производа Радован Танасијевић Чава, Стефан Јовановић, узгајивач специјалне расе оваца „ил д’франс”, али и многи други домаћини. Сеоским туризмом са срцем и душом, у ваздушној бањи и на домаћој храни, бави се награђивана Емилија Тошанић, али и неколико других породица. У чему је онда проблем? Зашто Трипкова одумире, заборављена од власти, али не и од пријатеља?

Нажалост, у некад имућним кућама углавном су остали најстарији чланови породица, оболели и усамљени, а најмлађи и најспособнији су сишли у пренасељено Ужице. У Трипковој је, пре десетак година, током лета бујао културни живот, а село било пуно наших и страних туриста и учесника међународних културних приредби. Организовано је Културно лето (2003–2008) под покровитељством општине Чајетина, са ликовном и филмском колонијом, међународним семинаром српског фолклора, чији су учесници били заљубљеници у наш фолклор, од Кине до Француске, Немачке и скандинавских земаља. У школи су организоване трибине и стална изложба уметничких радова од стакла радионице „Тифани Тошанић”, обновљен је манастир Рујно, изграђена и осликана Црква Свете Недеље, освештана 2003. Изграђена је модерна летња позорница на којој су одржаване фолклорне и музичке приредбе, организоване су посете до недалеког језера Врутци, али и до Таре, Мокре Горе, Андрићграда у Вишеграду... Трипкова је имала редовну аутобуску линију до Чајетине, продавницу у центру села, уређену пространу школу и асфалтни пут од магистрале до села. Село је кључало животом и младошћу, а посетиоце одушевљавало гостопримством, бритким хумором и бистрином сељана. Предиван ваздух, спас од летњих спарина са свежим ноћима, домаћи кајмак, сир, гибаница, кисело млеко и пршута су се подразумевали. Зашто је све стало и зашто се има тужан утисак да се живот иселио из Трипкове?

Осим одласка младих у потрази за градским животом, Трипкову су задесили заборав и небрига општине, која се углавном бавила промоцијом индустријског туризма на Златибору. Најпре је укинута школска аутобуска линија, што је сељане Трипкове одсекло од важних путева. Затим је укинута једина добро снабдевена продавница, што значи да су сељани за све неопходне потрепштине морали да одлазе до Чајетине, Ужица или Златибора. Затим је, због помањкања деце, 2015. укинута и школа, што је преостале младе родитеље отерало из Трипкове. Као последица, укинуте су све културне и уметничке манифестације. Једино преживљава радионица уметничког стакла Тошанић. Догодила се и еколошка катастрофа загађења блиског језера Врутци, чијом се водом за пиће снабдева Ужице. Акција спасавања језера механизацијом и тешким камионима трајала је месецима и уништила пут до Трипкове. Обећања да ће надлежни обновити пут била су само обећања. Сада се најављује да ће ускоро почети реконструкција пута. Хајде да видимо. У међувремену, дижемо глас да се Трипкова отргне од заборава и настави да живи пуним плућима.

Редовни професор универзитета