Прегурати дан у хладовини и без гурманлука

Ужарене београдске улице, препуни неклиматизовани аутобуси и ненаткривена стајалишта у појединим деловима града и нису нека позивница грађанима да овог лета изађу из станова.

Талас врелине обузме сваког ко макар и провири на врата, а телесна температура нам скочи чак и када помислимо да дневне обавезе захтевају да на отвореном проведемо дуже времена.

Некада су баке и деке терале децу да што више времена проводе на отвореном говорећи им оно чувено „ко се сунца крије, боље да га није”. Али, све се променило па чак и сунчеви зраци који у ово доба године могу да буду нарочито опасни, и зато стручњаци саветују да избегавамо боравак напољу од 11 до 17 часова. 

– Топлоте и директног излагања сунцу нарочито треба да се клоне суграђани који имају хипертензију, срчани болесници, дијабетичари, астматичари... Шетати треба предвече и рано ујутру, а важно је заштитити се од сунца шеширом или сунцобраном – саветује др Мирјана Лапчевић, специјалиста опште медицине из ДЗ „Вождовац”.

Савети шта радити и како се понашати у врелим летњим данима прославили су др Наду Мацуру, а и њене колеге сагласне су око тога да се треба облачити слојевито и обавезно уносити довољно течности.

У нормалним околностима жене би требало да уносе око 2,5 литара течности, а мушкарци три. Али, када су овако екстремно велике врућине, „унутрашње квашење” организма треба појачати.

Насупрот томе, смањити унос соли, како се вода не би задржавала у организму. Мало ко је жељан пасуља или купуса с месом по оваквим врућинама, али лекари ипак наглашавају – избегавати превише калоричне оброке, јести пуно воћа и поврћа, лаганих чорби и супе.

– Препоручујемо слојевито облачење, како би људи, када им је вруће, могли да се раскомоте. Tреба носити природне тканине попут лана и памука. Најбоље су блузе са три четврт рукавима. То је идеално да не бисмо изгорели, а да не буде покривен део подлактице изнад шаке где се у контакту са сунчевим зрацима метаболише витамин Д – саветује др Лапчевић.

Врућине, каже она, тешко подносе и деца. Бебе нарочито, јер немају довољно развијен терморегулациони систем па могу да се прегреју. Зато др Лапчевић објашњава да је најмлађе најбоље шетати ујутру и увече, на неким зеленим површинама или поред реке.

А ту су и они на које помислимо кад год их сретнемо како раде на тропским врућинама и упитамо се „како ли је тек њима”. Реч је о радницима, а нарочито грађевинцима ангажованим на градилиштима широм града.

– Неимари би требало да се шеширима или качкетима заштите од сунца, такође да пију доста воде, узимају лагану храну и избегавају алкохол – истиче др Лапчевић.

Они који не поштују ове препоруке могли би да изазову озбиљне здравствене проблеме, попут сунчанице или топлотног удара. Прва помоћ је одмах – расхлађивање, односно ослобађање од вишка одеће и стављање хладних облога. Ако симптоми попут мучнине, повраћања и несвестице ни тада не прођу, неопходно је обратити се лекару.

Опасност од климе

У топлим летњим данима опасност не вреба само напољу, а баш они тренуци које многи једва чекају – да уђу у савршено расхлађену просторију са ужареног асфалта – могу озбиљно наштетити здрављу.

Зато др Мирјана Лапчевић упозорава да је идеална разлика између спољашње температуре и оне у затвореном простору седам степени, а да никако не сме бити већа од десет. Све преко тога је, каже, стрес за организам.