Pregurati dan u hladovini i bez gurmanluka

Užarene beogradske ulice, prepuni neklimatizovani autobusi i nenatkrivena stajališta u pojedinim delovima grada i nisu neka pozivnica građanima da ovog leta izađu iz stanova.

Talas vreline obuzme svakog ko makar i proviri na vrata, a telesna temperatura nam skoči čak i kada pomislimo da dnevne obaveze zahtevaju da na otvorenom provedemo duže vremena.

Nekada su bake i deke terale decu da što više vremena provode na otvorenom govoreći im ono čuveno „ko se sunca krije, bolje da ga nije”. Ali, sve se promenilo pa čak i sunčevi zraci koji u ovo doba godine mogu da budu naročito opasni, i zato stručnjaci savetuju da izbegavamo boravak napolju od 11 do 17 časova. 

– Toplote i direktnog izlaganja suncu naročito treba da se klone sugrađani koji imaju hipertenziju, srčani bolesnici, dijabetičari, astmatičari... Šetati treba predveče i rano ujutru, a važno je zaštititi se od sunca šeširom ili suncobranom – savetuje dr Mirjana Lapčević, specijalista opšte medicine iz DZ „Voždovac”.

Saveti šta raditi i kako se ponašati u vrelim letnjim danima proslavili su dr Nadu Macuru, a i njene kolege saglasne su oko toga da se treba oblačiti slojevito i obavezno unositi dovoljno tečnosti.

U normalnim okolnostima žene bi trebalo da unose oko 2,5 litara tečnosti, a muškarci tri. Ali, kada su ovako ekstremno velike vrućine, „unutrašnje kvašenje” organizma treba pojačati.

Nasuprot tome, smanjiti unos soli, kako se voda ne bi zadržavala u organizmu. Malo ko je željan pasulja ili kupusa s mesom po ovakvim vrućinama, ali lekari ipak naglašavaju – izbegavati previše kalorične obroke, jesti puno voća i povrća, laganih čorbi i supe.

– Preporučujemo slojevito oblačenje, kako bi ljudi, kada im je vruće, mogli da se raskomote. Treba nositi prirodne tkanine poput lana i pamuka. Najbolje su bluze sa tri četvrt rukavima. To je idealno da ne bismo izgoreli, a da ne bude pokriven deo podlaktice iznad šake gde se u kontaktu sa sunčevim zracima metaboliše vitamin D – savetuje dr Lapčević.

Vrućine, kaže ona, teško podnose i deca. Bebe naročito, jer nemaju dovoljno razvijen termoregulacioni sistem pa mogu da se pregreju. Zato dr Lapčević objašnjava da je najmlađe najbolje šetati ujutru i uveče, na nekim zelenim površinama ili pored reke.

A tu su i oni na koje pomislimo kad god ih sretnemo kako rade na tropskim vrućinama i upitamo se „kako li je tek njima”. Reč je o radnicima, a naročito građevincima angažovanim na gradilištima širom grada.

– Neimari bi trebalo da se šeširima ili kačketima zaštite od sunca, takođe da piju dosta vode, uzimaju laganu hranu i izbegavaju alkohol – ističe dr Lapčević.

Oni koji ne poštuju ove preporuke mogli bi da izazovu ozbiljne zdravstvene probleme, poput sunčanice ili toplotnog udara. Prva pomoć je odmah – rashlađivanje, odnosno oslobađanje od viška odeće i stavljanje hladnih obloga. Ako simptomi poput mučnine, povraćanja i nesvestice ni tada ne prođu, neophodno je obratiti se lekaru.

Opasnost od klime

U toplim letnjim danima opasnost ne vreba samo napolju, a baš oni trenuci koje mnogi jedva čekaju – da uđu u savršeno rashlađenu prostoriju sa užarenog asfalta – mogu ozbiljno naštetiti zdravlju.

Zato dr Mirjana Lapčević upozorava da je idealna razlika između spoljašnje temperature i one u zatvorenom prostoru sedam stepeni, a da nikako ne sme biti veća od deset. Sve preko toga je, kaže, stres za organizam.