Још се не зна ко ће предводити ЕУ

Ни на трећем самиту европски лидери нису успели да се договоре о томе ко ће од јесени у наредном петогодишњем мандату заменити Жан-Клод Јункера и Доналда Туска, али и ко ће предводити Европски парламент и Европску централну банку.

Због недостатка консензуса око именовања на челне позиције у ЕУ, председник Европског савета Доналд Туск прекинуо је јуче трећи самит, који је почео у недељу увече у Бриселу, и заказао наставак разговора за данас, објавио је портпарол ЕУ Пребен Аман на свом твитер налогу.

Премијер Холандије Марк Руте изјавио је да је процес именовања кандидата за највише позиције у Европској унији „невероватно компликован” и да није сигуран да ће одлука бити донета до данас. Како преноси Ројтерс, Руте је одбио да коментарише извештаје да је холандски политичар Франс Тимерманс фаворит за место председника Европске комисије.

„То је једноставно невероватно компликовано. Постоји тако много политичких фракција”, рекао је премијер Холандије.

Неименовани високи званичник ЕУ изјавио је за агенцију АП како је могуће именовање извршне директорке Светске банке Кристалине Георгијеве на неку од водећих функција у ЕУ – један од разлога за то што је самит ЕУ прекинут на један дан.

После маратонских преговора о именовањима, бугарски премијер Бојко Борисов јуче је рекао да је кандидат његове земље за председника Европског савета Кристалина Георгијева испала из трке, јер су се томе противили либерали. Али, Борисов се успротивио томе да Георгијева буде именована на позицију нове шефице европске дипломатије.

„Вероватно да државе западног Балкана неће бити позване да се прикључе ЕУ и онда ће Албанци, Косовари, Срби и Македонци рећи да због Бугарке нису напредовали”, изјавио је Борисов, преноси Танјуг.

Борисов је, напуштајући ванредни самит лидера ЕУ, поручио да је Георгијева као извршни директор Светске банке способна да преузме место председника Европске комисије, али је додао да је Бугарској битније да задржи позицију европског комесара, коју има Марија Габријел, него да добије место шефа дипломатије.

Одлазећи председник Европског парламента Антонио Тајани најавио је да ће, без обзира на то да ли ће Европски савет постићи договор о именовањима или не, парламент сутра у Стразбуру изабрати свог новог председника.

У недељу увече самит ЕУ је каснио више од три сата, јер су се наводно припремљеном плану, који је подржала и немачка канцеларка Ангела Меркел, да се за председника Европске комисије изабере социјалдемократа Франс Тимерманс успротивили лидери Европске народне партије.

Према дипломатским изворима, председница Европског савета била би Бугарка Кристалина Георгијева, а председник Европског парламента Манфред Вебер. По овом сценарију, на место Федерике Могерини, која обавља функцију Високог представника за спољну политику, дошао би белгијски премијер, либерал Шарл Мишел, док би данска либералка Маргарет Вестагер била изабрана за прву потпредседницу Европске комисије. За место спикера Европског парламента заинтересован је и лидер европских Либерала Гај Верхофстад.

У недељу увече такав расплет политичке трговине европских лидера чинио реалним, али после прекида састанка више ништа није сигурно.

„Овај договор је на столу и могао би проћи. Али, свака два сата на самиту ЕУ имамо нешто друго”, објашњава ситуацију један бриселски дипломат.

Пољски премијер Тадеуш Маровјецки јуче је за Ројтерс изјавио да се Италија и земље Вишеградске групе противе томе да за председника Европске комисије буде именован Франс Тимерманс.

„Он је кандидат који дели ЕУ и не разуме земље централне и источне Европе, које се суочавају са посткомунистичком кризом”, сматра пољски премијер.

Председник италијански владе Ђузепе Конте је поручио да Рим није лично против Тимерманса колико против тога што је „кадровски пакет” за челне позиције договорен раније на неком другом месту уместо да предлози потекну из Европског савета.

У Европском савету је девет шефова држава или влада из странака деснице, осам либерала и шест социјалиста, а за избор председника Европске комисије је потребно да гласа 72 одсто чланица ЕУ које представљају 65 одсто становништва, што засад није остварљиво.