Još se ne zna ko će predvoditi EU

Ni na trećem samitu evropski lideri nisu uspeli da se dogovore o tome ko će od jeseni u narednom petogodišnjem mandatu zameniti Žan-Klod Junkera i Donalda Tuska, ali i ko će predvoditi Evropski parlament i Evropsku centralnu banku.

Zbog nedostatka konsenzusa oko imenovanja na čelne pozicije u EU, predsednik Evropskog saveta Donald Tusk prekinuo je juče treći samit, koji je počeo u nedelju uveče u Briselu, i zakazao nastavak razgovora za danas, objavio je portparol EU Preben Aman na svom tviter nalogu.

Premijer Holandije Mark Rute izjavio je da je proces imenovanja kandidata za najviše pozicije u Evropskoj uniji „neverovatno komplikovan” i da nije siguran da će odluka biti doneta do danas. Kako prenosi Rojters, Rute je odbio da komentariše izveštaje da je holandski političar Frans Timermans favorit za mesto predsednika Evropske komisije.

„To je jednostavno neverovatno komplikovano. Postoji tako mnogo političkih frakcija”, rekao je premijer Holandije.

Neimenovani visoki zvaničnik EU izjavio je za agenciju AP kako je moguće imenovanje izvršne direktorke Svetske banke Kristaline Georgijeve na neku od vodećih funkcija u EU – jedan od razloga za to što je samit EU prekinut na jedan dan.

Posle maratonskih pregovora o imenovanjima, bugarski premijer Bojko Borisov juče je rekao da je kandidat njegove zemlje za predsednika Evropskog saveta Kristalina Georgijeva ispala iz trke, jer su se tome protivili liberali. Ali, Borisov se usprotivio tome da Georgijeva bude imenovana na poziciju nove šefice evropske diplomatije.

„Verovatno da države zapadnog Balkana neće biti pozvane da se priključe EU i onda će Albanci, Kosovari, Srbi i Makedonci reći da zbog Bugarke nisu napredovali”, izjavio je Borisov, prenosi Tanjug.

Borisov je, napuštajući vanredni samit lidera EU, poručio da je Georgijeva kao izvršni direktor Svetske banke sposobna da preuzme mesto predsednika Evropske komisije, ali je dodao da je Bugarskoj bitnije da zadrži poziciju evropskog komesara, koju ima Marija Gabrijel, nego da dobije mesto šefa diplomatije.

Odlazeći predsednik Evropskog parlamenta Antonio Tajani najavio je da će, bez obzira na to da li će Evropski savet postići dogovor o imenovanjima ili ne, parlament sutra u Strazburu izabrati svog novog predsednika.

U nedelju uveče samit EU je kasnio više od tri sata, jer su se navodno pripremljenom planu, koji je podržala i nemačka kancelarka Angela Merkel, da se za predsednika Evropske komisije izabere socijaldemokrata Frans Timermans usprotivili lideri Evropske narodne partije.

Prema diplomatskim izvorima, predsednica Evropskog saveta bila bi Bugarka Kristalina Georgijeva, a predsednik Evropskog parlamenta Manfred Veber. Po ovom scenariju, na mesto Federike Mogerini, koja obavlja funkciju Visokog predstavnika za spoljnu politiku, došao bi belgijski premijer, liberal Šarl Mišel, dok bi danska liberalka Margaret Vestager bila izabrana za prvu potpredsednicu Evropske komisije. Za mesto spikera Evropskog parlamenta zainteresovan je i lider evropskih Liberala Gaj Verhofstad.

U nedelju uveče takav rasplet političke trgovine evropskih lidera činio realnim, ali posle prekida sastanka više ništa nije sigurno.

„Ovaj dogovor je na stolu i mogao bi proći. Ali, svaka dva sata na samitu EU imamo nešto drugo”, objašnjava situaciju jedan briselski diplomat.

Poljski premijer Tadeuš Marovjecki juče je za Rojters izjavio da se Italija i zemlje Višegradske grupe protive tome da za predsednika Evropske komisije bude imenovan Frans Timermans.

„On je kandidat koji deli EU i ne razume zemlje centralne i istočne Evrope, koje se suočavaju sa postkomunističkom krizom”, smatra poljski premijer.

Predsednik italijanski vlade Đuzepe Konte je poručio da Rim nije lično protiv Timermansa koliko protiv toga što je „kadrovski paket” za čelne pozicije dogovoren ranije na nekom drugom mestu umesto da predlozi poteknu iz Evropskog saveta.

U Evropskom savetu je devet šefova država ili vlada iz stranaka desnice, osam liberala i šest socijalista, a za izbor predsednika Evropske komisije je potrebno da glasa 72 odsto članica EU koje predstavljaju 65 odsto stanovništva, što zasad nije ostvarljivo.