Делимо судбину оних који су остали у БиХ

ИНТЕРВЈУ

Зворник – На територији бивше Југославије данас живи нешто више од 6.000 Јевреја. За последњих 67 година смо преживели четири погрома, наводи рабин Јеврејске заједнице у Републици Српској Јозеф Атијас у интервјуу за „Политику”.

У каквом положају се налазе Јевреји у Босни и Херцеговини?

– Јевреји у БиХ нажалост нису више конститутиван народ, него спадају међу остале, а остали и конститутивни нису исти, али ми доживљавамо БиХ као нашу отаџбину. Ми смо часни и морални грађани ове земље и носимо се са животним радостима и тешкоћама као и сви други народи који живе на овим просторима. Уверен сам да смо на добром путу да повратимо међусобно поштовање и уважавање. Нема посебне нетрпељивости према Јеврејима, али ту и тамо искрсне понека лудост, као што је цртање кукастих крстова на јеврејским општинама. Нас је мали, миноран број и ми се трудимо да нашим присуством, радом и понашањем покажемо оно што вековима доказујемо – да смо корисни чланови друштва. Најсветији закон код нас од свих закона Торе је – поштуј закон земље у којој живиш. Треба да знаш њихов језик и њихово писмо, да будеш моралан и частан грађанин.

Који је највећи проблем јеврејске заједнице?

– Први, геноцидни погром нашег народа, догодио се  1941. године, када су Јевреје, Роме и Србе ставили ван свих овоземаљских закона па их је могао убити ко хоће. Други погром је 1946. кад је извршена национализација и сву одузету имовину, коју је 1941. укњижила НДХ, Тито је законом о национализацији имовине и експропријацији укњижио на ФНРЈ. Најсрамнији погром је трећи када су сви Јевреји који су изразили жељу да се иселе у Израел 1948. године условљени да напишу својом руком да се одричу целокупне имовине у корист владе ФНРЈ, укључујући и држављанство да би добили папире за исељење. И данас после 67 година апокалипсе и катаклизме, које смо преживели ми, Срби и Роми, јеврејска имовина продаје се у бесцење, законом о приватизацији. То је ван памети и ми смо предузели озбиљне кораке преко европског и светског Јеврејског конгреса и лобија у Америци. Надам се да ће се то решити на цивилизован начин. Рецимо само да је у Бијељини Карађорђева улица била јеврејска, где је хотел Дрина ту је била синагога и уз парк било је хиљаду јеврејских кућа.

Колико Јевреја сад живи у БиХ и на простору бивше Југославије?

– У БиХ живи 1.200, а на простору бивше Југославије нешто више од 6.000 Јевреја, док их је пре Другог светског рата било 89.000. У Сарајеву постоји Јеврејска општина која има 750 до 800 чланова, Јеврејска општина у Мостару која заступа регион Херцеговине броји 58, Јеврејска општина у Зеници има око 60, у Тузли има 122, у Добоју 90 и Бањалуци 92 члана. Највећа јеврејска општина у Србији је у Београду са 2.400 чланова, у Новом Саду их има око 400, у Суботици око 250, у Панчеву и Нишу отприлике 60, а у Сомбору и Сенти по десетак.

У Скопљу је сад једна од најбогатијих јеврејских општина у Европи, јер је македонско друштво направило денационализацију одузете јеврејске имовине, тако да они сад граде музеј холокауста и направили су синагогу, а цела Македонија има свега 203 члана. Постоји јеврејска општина у Хрватској са централом у Загребу, а Јевреја има и Сплиту, Дубровнику, Ријеци, Осијеку, Сиску, Копривници и Дарувару. Постоји јеврејска заједница и у Словенији. Они имају синагогу у једном хотелу. Нажалост у многим градовима нема више Јевреја. Шабац је некад имао велику јеврејску општину и синагогу, која је до данас сачувана, али нажалост у Шапцу не живи више ниједан Јевреј. Иста ствар је и са Бијељином, Зворником и другим градовима, па тако на подручју од Зворника до Вишеграда живи само једна старица у Вишеграду. Демографија је таква, а људима је отаџбина тамо гдје им је добро.

Кад су се Јевреји појавили на овим просторима и какве су трагове оставили?

– На простору Балкана први трагови јеврејства помињу се у другом и трећем веку нове ере и зато постоје два аутентична материјална доказа, то је Стоби град поред Битола у Македонији и други локалитет је у Салони код Сплита где су пронађене некрополе старих синагога из тог времена. Јеврејска општина Дубровник у континуитету живи и ради до дана данашњег већ 1650 година, у Челареву на Дунаву пронађене су опеке са хебрејским писмом, а аутор и творац сплитске луке је Јевреј Данијел Родриго. У БиХ масовни долазак Јевреја је после шпанске инквизиције 1492. године, а званични датум Јеврејске општине у Сарајеву је 1577. година. Јеврејска општина Бијељина била је врло моћна и богата и до 1941. године је бројала око 3.000 чланова. У Травнику као везирском граду била је велика заједница, као и у Вишеграду који се налазио на царском друму. Бањалука је имала три синагоге са 3.500 чланова, у Тузли су такође биле три синагоге, две сефардске и једна ашкенатска, а синагогу су имале и Бијељина, Зворник, Дервента, Добој и Зеница у којој постоји и данас, али је претворена у градски музеј, док је у мостарској сад луткарско позориште.

Сарајево су звали Мали Јерусалим, зато што је имало велику јеврејску заједницу која је била врло напредна и организована, између осталих је неспорно најстарије културно-просветно и хуманитарно друштво „Ла Беневаленција” која је одгајала кадар, школовала студенте и ђаке који су дали врхунска интелектуална имена у БиХ. У Сарајеву је било и врхунско певачко друштво „Лира” које је гостовало по Европи, чак и у Јерусалиму, затим ту је спортско друштво „Макаби” и многе друге организације.

Јевреји су на овим просторима живели, радили, мучили се и патили, али су увек иза себе оставили траг поштених, радних и мирољубивих људи. Са поносом напомињем да је јеврејска заједница дала 86,3 одсто жртава у Другом светском рату на просторима бивше Југославије. Поносан сам и на преко 5.500 учесника НОР-а, 19 народних хероја и више од 2.500 носилаца партизанске споменице. У току тог рата све је уништено и многе фамилије су побијене, а од 13.500 преживелих, више од 7.000 је отишло у Израел који је основан 1948. године. Поучени горким искуством од 1941-1945. године, почетком рата 1992. године из БиХ су отишла 1.303 члана. Они који су овде остали деле судбину свих народа и народности, а јеврејска заједница брине о својим члановима да макар децу подигнемо на пут да буду корисни људи, а водимо рачуна и о старијим и сиромашним члановима. Могу рећи да код нас нема ни наркоманије, ни проституције, ни криминала и сличних ствари, јер смо ми дубоко морална заједница, каже рабин Јозеф Атијас.

Снежана Поповић

---------------------------------------------------

Рабин прича виц о национализму

„УБоснијенекадкаоувицу. КадпитајуХасу – јелимакодваснационализмаишовинизма, аонкаже – има. Какостетоосетили? Хасо кажеукр’оминеконовчаник. Јесилитинормалан, нематовезестим. Каконема, опет ће Хасо. Каконијеукр’онекомВлахувећмени”, препричава нам рабин Атијас виц.