Грци данас одлучују: Ципрас или Мицотакис

Од нашег дописника
Атина – Ципрас или Мицотакис одлука је коју Грци данас доносе на ванредним парламентарним изборима расписаним после пораза Сиризе на европским и локалним изборима пре месец дана.

Између 20 партија и покрета, Грци одлучују ко ће ући у скупштину и, много важније, ко ће бити на кормилу земље: левичарска Сириза, коју Грци окривљују за економску голготу, или конзервативна Нова демократија, која обећава да ће им с њима бити лакше.

Испитивања јавног мњења указују на озбиљну предност од 8 до 13 процената у корист партије Киријакоса Мицотакиса, који је на последњем митингу у петак у Солуну поручио: „У недељу гласамо, од понедељка почињу промене. Преговори с повериоцима о смањењу камата, снижавање пореза, нова радна места, безбедност грађана...”

Мицотакис је у Солуну поручио да ће од идуће недеље Грчка бити обојена плаво, бојама Нове демократије, оптимизмом, далеко од беде, неизвесности, раздора. Затражио је од Грка да, уместо на плаже, изађу на биралишта, јер су ово први избори у историји који се одржавају у јеку летње сезоне, и да својим гласовима донесу чисту победу која ће омогућити да земља крене напред.

На Синтагми, Алексис Ципрас, коме су пре четири године Грци уморни од економске кризе и немоћи партија које су се смењивале, од Нове демократије до Пасока, указали поверење и први пут у историји левици дали у руке кормило земље, тражио је од сународника да „сами одлуче о својој судбини”. Да изаберу да ли се враћају у мрак неизвесности и банкрота до којих су их довеле претходне владе или да са Сиризом иду напред. Ка нових 500.000 радних места, већим минималцима, новим колективним уговорима, расту привреде.

Ципрас се последњих дана често бавио објашњавањем потеза своје владе али и оптужбама на рачун Мицотакиса и конзервативаца. Мало је говорио о међународним повериоцима и могућностима олакшица за отплату дуга, јер се током четворогодишњег мандата више пута суочио с европским обећањима која према Грчкој нису испуњена.

Уз кредите „на кашичицу”, за Ципраса су захтеви и услови еврозоне и ММФ-а увек биле и нове ригорозне реформе, мере штедње које је на крају платио грчки народ.

Грци су на премијера љути и због Преспанског споразума, због попуштања Ципраса пред притисцима и уценама Запада да ће добити дужничке олакшице и кредите уколико Скопљу дозволи коришћење назива „Македонија”, реши вишегодишњи спор и суседима омогући улазак у НАТО. Међутим, Грци су огорчени због неуважавања чињенице да је народ желео да „Македонија остане грчка”.

Уморни су од реформи, стезања каиша, смањења плата и пензија. У чињеници да их је Ципрас извео из трећег меморандума и тако ослободио кредитних пакета, што досадашњи грчки премијер, уз потписивање Преспанског споразума сматра својим највећим успехом, Грци не виде велике промене набоље. Чињеница је да је на међународном пољу Алексис Ципрас донекле изборио поверење кредитора, али га је изгубио на унутрашњем плану. Јер и даље се живи тешко, средња класа је угушена, млади одлазе из земље, пензионери једва састављају крај с крајем. Туризам бележи пад, реформе кључне за нове инвестиције нису спроведене до краја, из бирократских разлога доводи се у питање кинеско присуство у луци Пиреј као и пројекат вредан осам милијарди евра на простору бившег Аеродрома „Елинико”.

На грчким бирачима је да одлуче како даље, с тим што то у овом тренутку значи само нову наду, али не и моментално загарантован бољитак. Да би било стабилности, неопходно је да после турбуленција кроз које је Грчка пролазила победничка партија добије већину која ће јој гарантовати самостално формирање владе и, тако, избегавање нових ризика када је у питању коалиција. Према грчком изборном закону, у парламенту с 300 посланика, 250 места се расподељује пропорционално, према изборном успеху, док првопласирана партија добија 50 места као „бонус”. Колико ће процентуално добити прва партија, зависи од разлике у односу на другопласирану али и броја мањих партија које пређу цензус и уђу у парламент.

У овом тренутку, процене су, на основу испитивања јавног мњења, да би Нова демократија могла да добије већину, што значи да одмах самостално формира владу, изгласа поверење и преузме кормило Грчке и обезбеди од 155 до 164 места у скупштини. Такав сценарио би значио да одмах следи завршавање ревизије Устава, раздвајање председничких од парламентарних избора.

У овом тренутку, дилема је хоће ли у парламент ући шест или седам партија и да ли ће се међу њима наћи неонацистичка Златна зора и ултрадесничарска Грчки избор. Покрет за промене КИНАЛ (ПАСОК) држи чврсту трећу позицију, комунисти су на четвртом месту. Анкете показују да би у скупштини с десетак посланичких места могла да се нађе и партија МеРА25 бившег Сиризиног министра финансија Јаниса Варуфакиса.