Касноантичка грађевина у јашуњском манастиру

Лесковац – У јашуњском манастиру Свети Јован Претеча недалеко од Лесковца, овдашњи Народни музеј је прошле јесени покренуо археолошка ископавања за која је Министарство културе издвојило 685.000 динара. Археолози су овде боравили од 14. септембра до 23. октобра са циљем да истраже комплекс овог манастира, једног од најзначајнијих споменика културе на овом подручју.

Пре тога, ископавања су вршена 1973, и од 1986. до 1988. године. Захваљујући Министарству културе, истраживања ће бити настављена и ове године, а најављено је и учешће локалне самоуправе.

Према речима археолога Смиље Јовић, у две од три отворене сонде пронађени су трагови старе архитектуре. У другој сонди иза апсиде цркве пронађени су касноантички слој и остаци темеља зида који потичу из четвртог и с почетка петог века. Датовање је извршено на основу бронзаног новца који је пронађен у слоју паљења и рушења, у којем су пронађени и римска кухињска керамика, као и трагови стакла и кровних опека. У трећој сонди пронађени су остаци конака – старији из времена подизања манастира и новији из осамнаестог и деветнаестог века.

– Само један део смо открили да бисмо дефинисали о којој касноантичкој грађевини је реч и како је конак изгледао. Ове године наставићемо ископавања, када ћемо, можда, отворити пробну сонду на градишту које није везано за манастир и припада касноантичком периоду. У порти манастира наишли смо на два старија културна слоја и на трећи који је новијег датума. Нема трагова праисторије, а место је први пут насељено крајем четвртог и почетком петог века – каже за наш лист Смиља Јовић.

Манастир Свети Јован Претеча сврстан је у културно добро од великог значаја и има занимљиву историју. Подигао га је Андроник Кантакузин са браћом 1516/17. године у време султана Селима.

Андроник је припадао угледној византијској породици Кантакузина која је била у сродству са деспотицом Јерином у чије време је део ове породице дошао у Србију где су заузимали високе положаје.

Године 1477. страдао је један број чланова породице, па М. Ђоровић Љубинковић претпоставља да су удовице – сестре или кћери пострадалих Кантакузина године 1499. подигле манастир Свете Богородице километар и по од места на којем ће 1516/17. године бити подигнут и манастир Св. Јован са којим чини комплекс познатих јашуњских манастира.

Манастир Свети Јован је изгорео 1788. године, када су у пламену нестали и сви објекти око цркве. Обновљен је, али је поново страдао у Првом. и Другом српском устанку. Како је планирано, овде ће ускоро бити изграђен камп за лечење наркомана. После Црне Реке и Ковиља, биће то трећи манастирски центар у Србији за одвикавање од ове пошасти. Пошто је манастир запуштен, предвиђено је да становници овог кампа, поред осталог, буду ангажовани и на његовој обнови.