Краљево на размеђу династија и ратова

Краљево – Дуго, стрпљиво и стручно припремана је стална поставка у краљевачком завичајном музеју. Чине је бројни експонати, изложени на око 420 квадратних метара, а кроз области археологије, историје, етнологије и ликовне уметности прати се развој Краљева и околине од праисторије до краја Другог светског рата. Зато и није чудо што се на отварању окупио импозантан број посетилаца.

Нису, наравно, аутори поставке криви што осим на славну прошлост, изложени експонати подсећају и на овдашње поделе и зло и несрећу које су проузроковале. Но, како неко рече, „утешно је” што без тога не би било ни бурне историје, ни овако занимљиве изложбе.

Тако, један музејски угао је посвећен Карађорђевићима и Обреновићима: ту је смештено „краљевско купатило”, односно умиваоник, лавор, бокал… све од порцелана, са монограмом краља Александра Обреновића, али и део намештаја Петра Карађорђевића, који су баш на овом спрату били смештени приликом посета Краљеву. Ту су и фотографије, позивнице, плакати, насловне новинске странице, сведочанства о посети Милана Карађорђевића 1892. године Карановцу и тадашњем „кумовању” граду, односно давању имена тадашњој вароши на Ибру. Затим, споменице о миропомазању Александра Обреновића 1889. године у Жичи и Петра Првог Карађорђевића 1904. године у истом манастиру. У једном углу су и докази о боравку Драге Машин у Краљеву, и њеном друговању са Михаилом Чебинцем док се њен супруг Светозарбавио пројектовањем и изградњом пута дуж Ибарске долине. Ту су и сведочанства о политичким активностима предратних министара и официра, документа о школовању Драгутина Димитријевића Аписа у краљевачкој вароши...

У истој витрини, смештене си легитимације, војне књижице, оружје и други лични предмети који су припадали припадницима и четничког и партизанског покрета: јер, овде су се 1941. заједнички борили, здруженим снагама нападали окупатора, заједно возили први тенк, све до 2. новембра, исте године, када су се непомирљиво посвађали и поделили. Пажњу посетилаца привлачи и оригинална пропусница за суђење Дражи Михаиловићу која, како на њој пише, важи за један дан.

Знатан део простора, историчари Драган Драшковић и Силвија Крејаковић, посветили су трагедији из октобра 1941. када су фашисти за одмазду стрељали 2.190 талаца. Но, није изостао ни део посвећен савезничком бомбардовању Краљева 1944. године.

Археолог Татјана Михаиловић истиче значајан археолошки налаз – благо из атара села Крушевице, односно накит и две посуде из гроба племенске аристократије из прве половине петог века пре нове ере. Ту су и занимљиви предмети пронађени на налазиштима у тврђави Маглич, Жичи и налази из Црквина, који припадају старчевачкој култури.

Сузана Новчић нам у одељењу ликовне уметности указује на део легата Оливере Радојковић-Чоловић, односно на три изузетно вредне иконе на стаклу из половине 19. века. Иначе, ова збирка у краљевачком музеју броји око 800 дела, а континуитет развоја ликовне уметности се прати од првог школованог краљевачког сликара Владислава Маржика, који је био својеврсни хроничар овог града.

Разгледањем експоната попут одеће, посуђа, прибора… како нам објашњава етнолог Татјана Шибалиж, посетилац музеја може стећи представу о начину живота и одевања Краљевчана после ослобођења од турске власти па до савременог доба, прихватања утицаја Запада и грађанске културе.