Македонци у клинчу Грка и Бугара

Спе­ци­јал­но за „По­ли­ти­ку”

Ско­пље – Зо­ран За­ев из­ја­вио је да је Европ­ска ко­ми­си­ја увр­сти­ла Се­вер­ну Ма­ке­до­ни­ју, чи­ји је он пре­ми­јер, и њен успех на ли­сту 20 нај­ве­ћих до­стиг­ну­ћа Европ­ске уни­је у прет­ход­них пет го­ди­на. Ако се и сло­жи­мо с тим, пи­та­ње је да ли је то ис­кљу­чи­ва за­слу­га ма­ке­дон­ске вла­де. Ре­ша­ва­ње грч­ко-ма­ке­дон­ског спо­ра око име­на, за­кљу­че­но Пре­спан­ским спо­ра­зу­мом, би­ло је кључ­но за по­хва­ле ко­је при­ма вла­да За­е­ва, а тог до­го­во­ра не би би­ло без до­при­но­са аме­рич­ке ад­ми­ни­стра­ци­је. Оста­ли стра­ни фак­то­ри у овом ча­су, ме­ђу­тим, ра­чу­на­ју­ћи ту и од­нос Европ­ске уни­је пре­ма про­ши­ре­њу на Се­вер­ну Ма­ке­до­ни­ју, не иду на ру­ку зва­нич­ном Ско­пљу.

Се­ри­ја „ма­ле­ра” из ино­стран­ства за­де­си­ла је ка­би­нет За­е­ва, ком­пли­ку­ју­ћи по­ло­жај др­жа­ве ко­ју он во­ди. У Грч­кој је на пар­ла­мен­тар­ним из­бо­ри­ма по­бе­ди­ла Но­ва де­мо­кра­ти­ја Ки­ри­ја­ко­са Ми­цо­та­ки­са, не­при­ја­тељ­ски рас­по­ло­же­на пре­ма Пре­спан­ском спо­ра­зу­му, том те­ме­љу ма­ке­дон­ског успе­ха. Су­де­ћи по из­ја­ва­ма пред из­бо­ре, Но­ва де­мо­кра­ти­ја се мо­жда не­ће од­ва­жи­ти на отво­ре­но ру­ше­ње до­го­во­ра из Пре­спе, иза ко­јег сто­је и САД и ЕУ. Али, пот­ко­па­ва­ње Се­вер­не Ма­ке­до­ни­је у НА­ТО-у, ко­ли­ко то бу­де би­ло мо­гу­ће, и на ње­ном пу­ту ка ЕУ ни­је ис­кљу­че­но. Ту би мо­жда мо­гла по­мо­ћи но­ва ам­ба­са­дор­ка САД у Ско­пљу, Кејт Бернс, ко­ја је прет­ход­но др­жа­ла све кон­це у аме­рич­кој ди­пло­мат­ској ми­си­ји у Ати­ни.

Пут Се­вер­не Ма­ке­до­ни­је у ЕУ иона­ко је до­ве­ден у пи­та­ње бу­ду­ћи да овог ле­та, упр­кос оче­ки­ва­њи­ма Ско­пља, да­тум за по­че­так пре­го­во­ра ни­је до­де­љен. Сле­де­ћа шан­са је ок­то­бар. Не­мач­ка кан­це­лар­ка Ан­ге­ла Мер­кел је не­дав­но по­ку­ша­ла да охра­бри Ма­ке­дон­це, али то још ни­је до­вољ­но да би у са­да­шњим при­ли­ка­ма у ЕУ га­ран­то­ва­ло да ће да­тум би­ти одо­брен. Скеп­су пре­ма да­љем ши­ре­њу ЕУ у овом тре­нут­ку на­ро­чи­то је сна­жно ис­по­љио фран­цу­ски пред­сед­ник Ема­ну­ел Ма­крон, из чи­је су ад­ми­ни­стра­ци­је и ра­ни­је сти­за­ле слич­не по­ру­ке, да би их он још ви­ше на­гла­сио на­кон му­ко­трп­ног про­це­са уса­гла­ша­ва­ња око кан­ди­да­та за чел­не по­зи­ци­је у Уни­ји, то­ком ко­јег су још јед­ном би­ле очи­глед­не ве­ли­ке по­де­ле из­ме­ђу „ста­рих” и „но­вих” чла­ни­ца.

У не­зго­дан по­ло­жај су За­е­ва до­ве­ли и Аме­ри­кан­ци ка­да је у њи­хо­вој ам­ба­са­ди у Ско­пљу из­ве­де­на про­ме­ње­на вер­зи­ја ма­ке­дон­ске хим­не, без сти­хо­ва у ко­ји­ма се спо­ми­ње Го­це Дел­чев, исто­риј­ска лич­ност на ко­ју пра­во по­ла­жу и Се­вер­на Ма­ке­до­ни­ја и Бу­гар­ска. Из Со­фи­је се због спо­ра око Дел­че­ва упу­ћу­ју упо­зо­ре­ња Ско­пљу да би му мо­гли бло­ки­ра­ти европ­ске ин­те­гра­ци­је. Аме­рич­ка ам­ба­са­да се из­ви­ни­ла, За­ев је об­ја­шња­вао да је слу­чај с хим­ном обич­на гре­шка, али про­блем с Бу­гар­ском оста­је, као и сум­ња да Ма­ке­дон­ци у ње­му не­ма­ју не­по­де­ље­ну по­др­шку чак ни Ва­шинг­то­на.

Још је­дан уда­рац лич­но За­е­ву за­да­ла су дво­ји­ца Ру­са ко­ји су ус­пе­ли да с њим раз­го­ва­ра­ју те­ле­фо­ном пред­ста­вља­ју­ћи се као укра­јин­ски пред­сед­ник Пе­тро По­ро­шен­ко и ге­не­рал­ни се­кре­тар НА­ТО-а Јенс Стол­тен­берг. Ка­да је бру­ка пу­кла, За­ев и ње­го­ва ми­ни­стар­ка за од­бра­ну Рад­ми­ла Ше­ке­рин­ска су ствар оце­ни­ли као по­ку­шај да се др­жа­ва спре­чи на пу­ту евро­а­тлант­ских ин­те­гра­ци­ја, што се и ра­ни­је при­пи­си­ва­ло упра­во Ру­си­ји.