Makedonci u klinču Grka i Bugara

Spe­ci­jal­no za „Po­li­ti­ku”

Sko­plje – Zo­ran Za­ev iz­ja­vio je da je Evrop­ska ko­mi­si­ja uvr­sti­la Se­ver­nu Ma­ke­do­ni­ju, či­ji je on pre­mi­jer, i njen uspeh na li­stu 20 naj­ve­ćih do­stig­nu­ća Evrop­ske uni­je u pret­hod­nih pet go­di­na. Ako se i slo­ži­mo s tim, pi­ta­nje je da li je to is­klju­či­va za­slu­ga ma­ke­don­ske vla­de. Re­ša­va­nje grč­ko-ma­ke­don­skog spo­ra oko ime­na, za­klju­če­no Pre­span­skim spo­ra­zu­mom, bi­lo je ključ­no za po­hva­le ko­je pri­ma vla­da Za­e­va, a tog do­go­vo­ra ne bi bi­lo bez do­pri­no­sa ame­rič­ke ad­mi­ni­stra­ci­je. Osta­li stra­ni fak­to­ri u ovom ča­su, me­đu­tim, ra­ču­na­ju­ći tu i od­nos Evrop­ske uni­je pre­ma pro­ši­re­nju na Se­ver­nu Ma­ke­do­ni­ju, ne idu na ru­ku zva­nič­nom Sko­plju.

Se­ri­ja „ma­le­ra” iz ino­stran­stva za­de­si­la je ka­bi­net Za­e­va, kom­pli­ku­ju­ći po­lo­žaj dr­ža­ve ko­ju on vo­di. U Grč­koj je na par­la­men­tar­nim iz­bo­ri­ma po­be­di­la No­va de­mo­kra­ti­ja Ki­ri­ja­ko­sa Mi­co­ta­ki­sa, ne­pri­ja­telj­ski ras­po­lo­že­na pre­ma Pre­span­skom spo­ra­zu­mu, tom te­me­lju ma­ke­don­skog uspe­ha. Su­de­ći po iz­ja­va­ma pred iz­bo­re, No­va de­mo­kra­ti­ja se mo­žda ne­će od­va­ži­ti na otvo­re­no ru­še­nje do­go­vo­ra iz Pre­spe, iza ko­jeg sto­je i SAD i EU. Ali, pot­ko­pa­va­nje Se­ver­ne Ma­ke­do­ni­je u NA­TO-u, ko­li­ko to bu­de bi­lo mo­gu­će, i na nje­nom pu­tu ka EU ni­je is­klju­če­no. Tu bi mo­žda mo­gla po­mo­ći no­va am­ba­sa­dor­ka SAD u Sko­plju, Kejt Berns, ko­ja je pret­hod­no dr­ža­la sve kon­ce u ame­rič­koj di­plo­mat­skoj mi­si­ji u Ati­ni.

Put Se­ver­ne Ma­ke­do­ni­je u EU iona­ko je do­ve­den u pi­ta­nje bu­du­ći da ovog le­ta, upr­kos oče­ki­va­nji­ma Sko­plja, da­tum za po­če­tak pre­go­vo­ra ni­je do­de­ljen. Sle­de­ća šan­sa je ok­to­bar. Ne­mač­ka kan­ce­lar­ka An­ge­la Mer­kel je ne­dav­no po­ku­ša­la da ohra­bri Ma­ke­don­ce, ali to još ni­je do­volj­no da bi u sa­da­šnjim pri­li­ka­ma u EU ga­ran­to­va­lo da će da­tum bi­ti odo­bren. Skep­su pre­ma da­ljem ši­re­nju EU u ovom tre­nut­ku na­ro­či­to je sna­žno is­po­ljio fran­cu­ski pred­sed­nik Ema­nu­el Ma­kron, iz či­je su ad­mi­ni­stra­ci­je i ra­ni­je sti­za­le slič­ne po­ru­ke, da bi ih on još vi­še na­gla­sio na­kon mu­ko­trp­nog pro­ce­sa usa­gla­ša­va­nja oko kan­di­da­ta za čel­ne po­zi­ci­je u Uni­ji, to­kom ko­jeg su još jed­nom bi­le oči­gled­ne ve­li­ke po­de­le iz­me­đu „sta­rih” i „no­vih” čla­ni­ca.

U ne­zgo­dan po­lo­žaj su Za­e­va do­ve­li i Ame­ri­kan­ci ka­da je u nji­ho­voj am­ba­sa­di u Sko­plju iz­ve­de­na pro­me­nje­na ver­zi­ja ma­ke­don­ske him­ne, bez sti­ho­va u ko­ji­ma se spo­mi­nje Go­ce Del­čev, isto­rij­ska lič­nost na ko­ju pra­vo po­la­žu i Se­ver­na Ma­ke­do­ni­ja i Bu­gar­ska. Iz So­fi­je se zbog spo­ra oko Del­če­va upu­ću­ju upo­zo­re­nja Sko­plju da bi mu mo­gli blo­ki­ra­ti evrop­ske in­te­gra­ci­je. Ame­rič­ka am­ba­sa­da se iz­vi­ni­la, Za­ev je ob­ja­šnja­vao da je slu­čaj s him­nom obič­na gre­ška, ali pro­blem s Bu­gar­skom osta­je, kao i sum­nja da Ma­ke­don­ci u nje­mu ne­ma­ju ne­po­de­lje­nu po­dr­šku čak ni Va­šing­to­na.

Još je­dan uda­rac lič­no Za­e­vu za­da­la su dvo­ji­ca Ru­sa ko­ji su us­pe­li da s njim raz­go­va­ra­ju te­le­fo­nom pred­sta­vlja­ju­ći se kao ukra­jin­ski pred­sed­nik Pe­tro Po­ro­šen­ko i ge­ne­ral­ni se­kre­tar NA­TO-a Jens Stol­ten­berg. Ka­da je bru­ka pu­kla, Za­ev i nje­go­va mi­ni­star­ka za od­bra­nu Rad­mi­la Še­ke­rin­ska su stvar oce­ni­li kao po­ku­šaj da se dr­ža­va spre­či na pu­tu evro­a­tlant­skih in­te­gra­ci­ja, što se i ra­ni­je pri­pi­si­va­lo upra­vo Ru­si­ji.