Подршка дигитализацији српског нотаријата

У оквиру посете француског председника Емануела Макрона, у Београду је у понедељак потписан Меморандум о сарадњи између Високог савета јавног бележништва Француске и Јавнобележничке коморе Србије и Министарства правде Републике Србије.

Нотаријат у Француској постоји од 1270. године. Данас Француска има 13.695 нотара. Јавни бележници у Србији обележиће у септембру пет година постојања, а тренутно у Србији ради 198 нотара.

Меморандум има за циљ јачање већ постојеће сарадње и њено проширење на област нових технологија. Свечаним потписивањем меморандума у Палати Србија, стране су се обавезале да ће сарадњу проширити на област дигитализације архива и докумената, саопштено је из Јавнобележничке коморе Србије.

Меморандум су са српске стране потписали Јелена Деретић, помоћница министарке правде и Србислав Цвејић, председник Јавнобележничке коморе Србије, а са француске господин Жан Франсоа Умбер, председник Високог савета јавног бележништва Француске, који је дао интервју за „Политику”.

Шта предвиђа потписани споразум и на који начин ће ова сарадња допринети развоју јавног бележништва у Србији?

Важно је нагласити да јавно бележништво Француске и Србије има неколико заједничких карактеристика. И у Србији и у Француској постоји правна култура, која се заснива на писаном праву. Наши нотари су људи који су овлашћени и задужени да издају документе који имају одговарајућу вредност, јер су чињенично проверени. То је веома важна заједничка особина јавног бележништва у Француској и у Србији. Друга, такође јако битна страна бележништва у наше две земље је и разлог постојања нотара – а то је да су они у служби јавности, грађана, клијената и државе која им је дала овлашћења. Када пођемо од тих чињеница, сматрамо да је постојала потреба да се потпише овај меморандум о сарадњи наше две коморе, који ће нам омогућити да подржимо дигитализацију у области јавног бележништва у Србији, а што је, пре свега, у служби грађана, корисника јавнобележничких услуга.

Који циљ има примена информационих технологија у јавном бележништву, шта то доноси грађанима, шта је донело Французима?

Циљ примене нових информатичких алата у нашој  професији је убрзање размене докумената, убрзање процеса провере докумената, као и убрзање уписа било каквих промена у регистрима. То је изузетно важно, како за грађане, тако и за јавне власти које управљају системима, а нотарима се тако омогућава да буду на услузи свима, и да у процедурама буду бржи и ефикаснији.

Каква су достигнућа у Француској када је реч о дигитализацији јавнобележничких докумената?

У Француској ми већ дуже време имамо могућност да користимо техничке алате који убрзавају наш рад, а данас смо достигли стопу од 85 одсто дигитализације целог система. Многе јавнобележничке исправе издају се искључиво у електронској форми, дематеријализоване су, што је велика предност у нашем раду. Управо овим меморандумом, омогућили смо да својим колегама у Србији пружимо подршку и да им пренесемо то своје искуство у дигитализацији и примени електронских алата у јавном бележништву.

У Француској је нотарска професија веома цењена, према многим истраживањима чак и најцењенија правосудна професија, са дугом традицијом. Шта је потребно да би и српски јавни бележници достигли углед који ви имате у својој земљи?

За грађане је најбитније да се изгради однос поверења. Французи имају поверење у своје нотаре пре свега захваљујући квалитету наших бележника, који се континуирано правнички образују, али и поштују високе етичке норме. Јавни бележници морају да буду беспрекорни, никада не смеју да се приклоне ни једној страни. Они нису адвокати, и грађани у Француској једноставно знају да ће јавни бележници посао урадити квалитетно. Мислим да је за српски нотаријат важно да протекне неко време, да се грађани навикну на нову професију, да виде да су јавни бележници њима непристрасно на услузи и да раде у складу са прописима.АНТРФИЛЕ

Порез нотара у Србији јединствен у свету

Стефан Зечевић, члан Високог савета нотаријата Француске, пореклом из Србије, каже за „Политику” да су јавни бележници у Србији успели да задобију поверење грађана, иако постоје тек непуних пет година.

– У почетку сам се веома плашио да јавно бележништво у Србији неће успети, јер је постојао велики отпор према тој новој професији. Међутим, наше колеге су овде јако добро радиле и ситуација је преокренута. Грађани све више увиђају да су код нотара безбедни. Јавни бележници су успели да задобију прилично поверење грађана и то је невероватан напредак, који се скоро није могао очекивати – нагласио је Зечевић.

Грађанима Србије се услуге јавних бележника чине скупим. Питали смо да ли је тако и у Француској и да ли у истој мери и француски нотари плаћају порезе и доприносе као јавни бележници у Србији, који износе близу 70 одсто цене њихових услуга.

– Ситуација у Србији је када је реч о порезу на услуге јавних бележника јединствена у свету. Ми сматрамо да је то неправично и неодрживо и верујемо да ће се то променити. Са друге стране, услуге јавних бележника нигде у свету грађани не доживљавају као јефтине. И код нас у Француској, где нотари имају изузетан углед, грађани често мисле да сав новац, па и када плате порез код нас, остаје нотару. Ту је ситуација слична у целом свету. Због тога, морамо стално да радимо на едукацији свих корисника наших услуга – рекао је Стефан Зечевић.