Исидора Секулић међу Панчевцима

Велика српска књижевница и прва жена члан Српске академије наука и уметности Исидора Секулић првих 12 година свог радног века провела је у Панчеву. Након вишегодишњег истраживања, публициста Часлав Г. Ђорђевић је 1998. године објавио књигу „Исидора у Панчеву”, која садржи занимљиве детаље о њеном наставничком раду и приватном животу из тог периода.

Исидора је рођена 1877. године у Мошорину. Након што је у Новом Саду завршила Вишу девојачку школу, школовање је наставила у сомборској учитељској школи (Препарандији). Потом је у Будимпешти завршила Виши педагогијум на групи за математичко-физичке науке, да би најзад јуна 1897. године окончала и Виши курс државне педагогије, стекавши тиме академску диплому.

Децембра 1897. године Исидора Секулић се запослила у Српској вишој девојачкој школи у Панчеву. Постављена је за „наставницу математике и природних наука, а према приликама и за који други предмет”. Прве године предавала је и гимнастику (!) и то у сва четири разреда. При крају прве школске године положила је у Будимпешти испит из француског језика и књижевности, па је тако оспособљена да предаје и тај предмет.

Као успешна и марљива наставница, уживала је поверење Савета школе, па је школске 1901/1902. постављена за привременог управитеља школе, ради замене одсутног Милана Мандровића. Тако је са 24 године постала прва жена на тој дужности. По престанку дужности управитеља, вратила се наставничкој служби, обављала и дужност библиотекара у црквеној библиотеци, а почела је да држи и предавања и у новооснованој Радничкој школи.

Пошто је још као дете остала без мајке, Исидора је била веома везана за оца и брата. Сама је рекла да „све што се тиче њене жеље за знањем и школовањем, све што се тиче главе и срца, то је од оца наслеђено, а од мајке – слабо здравље”. И заиста, у Панчеву је Исидора поболевала, имала проблема са плућима, па је тражила једногодишње одсуство ради лечења, да би на крају због болести била и пензионисана.

Важила је за врло побожну особу. Са ученицама, а и сама, често је одлазила у Успенску цркву, која се налазила уз зграду Више девојачке школе, присуствовала је богослужењима, строго поштовала све постове и читала прописане молитве. Пријатељевала је са угледном панчевачком породицом Смедеревац, доктором Стевом и његовом супругом Олгом, која је у свом чувеном салону окупљала тадашњу интелектуалну и грађанску елиту.

За њен приватни живот у Панчеву везују се епизоде са музичарем Петром Кранчевићем и доктором Владимиром Алексићем, око чега су се у овом граду исплели неки трачеви. Академик Дејан Медаковић пише да је „због тих трачева и неких личних неспоразума, који су је веома погодили, Исидора 1909. године напустила Панчево, иако је њена част посведочена и она рехабилитована за оптужбе које су је клеветале”. Прешла је у Шабац и у Панчево се више није враћала, али је наставила исповедну преписку са панчевачком породицом Смедеревац. Та преписка је похрањена у архиву Српске академије наука и уметности.

Једна основна школа и једна улица у Панчеву већ дуго носе име Исидоре Секулић.

Момир Пауновић,
Панчево