Југословенски дух из Новог Пазара

Нови Пазар – Омладинске радне бригаде из Словеније, Босне и Херцеговине, Северне Македоније и Србије недељу дана су радиле у Новом Пазару. Њихов радни учинак је неспоран, али је можда значајнији онај други који не може да се измери. На једној бригадирској вечери, а такве су биле све, слика скоро нестварна: са бине у центру Новог Пазара одјекивали су звуци некадашње химне „Хеј, Словени”, публика је стајала у ставу мирно, вијорило се мноштво  тробојки са петокраком. Хор „Захумље” из Никшића наставио је да пева о маршалу Титу, јуначкоме сину, затим о четама партизана које иду по шумама и горама наше земље поносне...

Публика прихвата, пева са хором, а развило се и коло, прво козарачко, па уз ону о некада заједничкој држави „од Вардара па до Триглава, од Ђердапа па до Јадрана”. Играју и певају заједно бригадири из Словеније, из Лопара у Републици Српској, из Охрида, Куманова, из Београда, наравно и Новопазарци, не само они у бригадирским униформама. Носталгични уздаси старијих.

– Е, кад је овако било, знали смо шта је живот!

Недељу дана су омладинске бригаде појачане искуством акцијаша ветерана добровољно улепшавале Нови Пазар.

Са Рибарићког језера прикупили су на стотине кеса пластичног и другог отпада, које је река Ибар донела из приобаља кроз Рожаје и Тутин, па се површина језера скоро није видела. Сада се у чистој језерској води огледају врхови Мокре Горе. Планира се да већ до наредног лета новопазарски део обале језера постане уређена плажа. Бригадири су обећали да ће идућег лета доћи на ово „пазарско море”, да се купају и ако буде требало поново да раде.

Многи од акцијаша нису можда ни знали где су остаци Старог Раса и утврђења из времена настанка прве српске немањићке државе. Са Градине на Пазаришту, остатака Старог Раса, затим са Градине у Постењу очистили су сав коров и прочистили у шибље зарасле стазе до њих, па су лекције из историје постале разумљивије и ближе. У Петровој цркви, манастирима Ђурђеви Ступови и Сопоћани слушали су о светородној лози Немањића и средњовековном зидном сликарству, у Алтун-алем џамији и поред Куле мотриље о османском градитељству.

За потребе Омладинске радне акције „Рибариће 2019” Основна школа „Стефан Немања” преуређена је у насеље „Лаки и Бане”, по двојици бивших омладинских руководилаца и команданата новопазарских бригада Рифату Шкријељу Лакију и Браниславу Банету Костићу. Њих двојица комшија били су својевремено прави пример другарства и заједништва. И бригадири у насељу са њиховим именом иако скупљени из скоро свих држава насталих распадом бивше Југославије, недељу дана нису знали за поделе.

Словенци, Македонци, Бошњаци, Срби, Мађари били су само бригадири под заставом своје бригаде и тробојком са петокраком.

– Ово је оживљавање идеје захваљујући којој је изграђено пола југословенске инфраструктуре – оценио је потпредседник владе и министар Расим Љајић, после заједничког ручка са бригадирима. –Није нам циљ да вратимо то време, али ове акције су и те како позитивне, јер враћају идеју заједништва и разбијају предрасуде, а подстичу дух толеранције – казао је Љајић.

Команданту ОРА „ Рибариће” Касиму Зоранићу, ни док је двадесетих година био на челу једне политичке странке, омладина није толико клицала и аплаудирала као на завршној бригадирској вечери. Обећао је за идућу годину радну акцију која ће да траје дуже и да окупи још већи број бригадира.

Акцијаши су се разишли уз загрљаје, сузе и обећања да ће заувек остати пријатељи. За разлику од политичара који већ неколико деценија „кроје” државне и језичке границе, они су се добро разумели и без преводилаца и посредника, како међусобно тако и са становништвом у Новом Пазару.

Један ветеран из Словеније покушао је да од туристичког водича сазна колико националности живи у Новом Пазару. – Једна – уследио је одговор. Збуњеном госту водич је објаснио да „овде живе само добри људи”.

А други ветеран из Северне Македоније машта да бригадири и радне акције могу да буду темељ неког новог заједништва.