Борис Џонсон – модерни Черчил или британски Трамп

Борис Џонсон је од данас нови премијер Велике Британије. Као што су политичке кладионице и најављивале, бивши шеф дипломатије победио је јуче садашњег министра спољних послова Џеремија Ханта у завршници седмонедељне изборне трке за новог лидера Конзервативне странке.

У гласању поштом некадашњи градоначелник Лондона добио је 92.153, а Хант 46.656 гласова од 160.000 торијеваца.

Америчка агенција АП каже да Борис Џонсон (55) жели да буде модерни Винстон Черчил, али критичари страхују да би он могао постати британски Доналд Трамп.

Нови лидер конзервативаца Борис Џонсон јуче је у свом победничком говору поручио да ће основни циљеви његове владе бити завршетак изласка Британије из Европске уније 31. октобра и уједињавање земље.

„Циљ је спровођење брегзита, уједињавање земље, победа над Џеремијем Корбином. И то ћемо учинити”, рекао је Џонсон.

Навео је да ће донети земљи нову енергију и дух вере да је нешто могуће учинити.

„Данас, у овом кључном моменту наше историје, морамо да помиримо два племенита инстинкта – жељу за слободном трговином и сарадњом с нашим партнерима и истовремено подједнако дубоку жељу за демократском владом у овој земљи”, изјавио је нови лидер конзервативаца.

Према његовим речима, многи ће сигурно довести у питање његов избор, али у Конзервативној партији „нико нема монопол на мудрост”.

Џонсон је захвалио свом ривалу Ханту на квалитетној кампањи и досадашњој премијерки Терези Меј на „изузетној служби партији и земљи”.

Познат по својим бомбастичним изјавама, али и склоности избегавању одговора, нарочито кад је крајем јуна избегао да коментарише свађу у својој кући са партнерком, због чега је долазила и полиција, Џонсон је прикупио 702.000 фунти у кампањи за партијски трон и тиме оборио рекорд који је Дејвид Милибанд држао од 2010.

Да би био изабран за наследника Терезе Меј, торијевцима је обећавао више новца за запослене у јавном сектору и смањење пореза за оне који најмање зарађују. Намерава и да подигне праг за плаћање 40 одсто пореза на приход са садашњих 50.000 на 80.000 фунти.

За имиграцију Џонсон је преписао аустралијски рецепт и увео „систем бодовања”. Што се тиче глобалног загревања, нови премијер сматра да Британија до 2050. године мора да достигне нулту емисију угљен-диоксида. Иако воли да истиче да је стопа криминала опала док је био градоначелник Лондона, Џонсон сматра да до 2020. године број полицајаца треба повећати за 20.000.

Западни медији се питају да ли ће Џонсон, будући да често има „проблема” са чињеницама, као премијер имати одговор на деликатан политички тренутак у којем се налази Британија. Заговорник тврдог брегзита неће стићи ни да се распакује у владиној резиденцији Даунинг стрит 10, а већ ће морати да се носи са кризом у Персијском заливу проузрокованом иранском запленом британског танкера. Код куће Џонсона чекају танка већина у парламенту која се осипа, као и наслеђени кабинет, који такође губи чланове.

Неколико људи из владе Терезе Меј изјавило је да ће поднети оставку пре него што их Џонсон отпусти због противљења његовој намери да Британију изведе из Европске уније, са или без споразума. Министарка образовања Ен Милтон и Ален Данкан, државни секретар у Министарству спољних послова, задужен за Европу и Америку, јуче су већ поднели оставке. Данкан, којег сматрају присталицом ЕУ, оптужио је Џонсона да није подржао британског амбасадора у Вашингтону након што је процурила информација о његовим оценама о администрацији америчког председника Доналда Трампа, пренео је Ројтерс.

Британски министар финансија Филип Хамонд и његов колега министар правосуђа Дејвид Гок најавили су дан раније да ће оставку поднети данас ако Џонсон преузме кабинет.

Агенција АП сликовито упозорава Британце да се вежу сигурносним појасом, јер с Џонсоном у премијерској фотељи креће непредвидива вожња по макадаму. Економисти у првим реакцијама наглашавају да се сада повећава вероватноћа потенцијално опасног сценарија изласка Острва из ЕУ без договора, што би економију Британије увукло у дубоку рецесију. Британски пословни кругови већ јуче су затражили од Џонсона да одмах предузме хитне активности како би са Бриселом постигао договор о изласку Уједињеног Краљевства из ЕУ.

Иако је одмах добио твитер честитку од свог пријатеља преко Атлантика („Честитам Борису Џонсону што је постао нови премијер Уједињеног Краљевства. Биће сјајан”), питање је колико ће Доналд Трамп моћи да му помогне да се суочи са нагомиланим изазовима. Није чудо што је један од Џонсонових присталица док је чекао објаву победника узвикнуо: „Сада почиње тежи део посла!”

Иако се о будућем британском премијеру никада није писало тако лоше, Џонсона су харизма и осећај за публицитет ипак довели до челне позиције у држави. Није ни чудо за некога ко је као дете сањао, како је сам изјављивао, да буде „краљ света”.

Џонсона су многи упамтили по контроверзној поруци у кампањи за референдум 2016. године, када је, лобирајући за брегзит, говорио о 350 милиона фунти које се сваке недеље дају у ЕУ и тражио да се тај новац улаже у британску здравствену заштиту. Касније се испоставило да те бројке нису тачне, као и да новац неће бити преусмерен у медицинске службе.

По многима, његова каријера, и пре него што се упустио у политику, била је поплочана, ако не лажима, онда сумњивим истинама. Док је радио као дописник из Брисела, у време премијера Џона Мејџора, у Форин офису је успостављен такозвани Борисов департмент, задужен да демантује његове текстове. И Џонсонов учинак на позицији министра спољних послова нашироко је критикован.

Али, како констатује Би-Би-Си, шта год мислили од Борису Џонсону, он је политичар којег је тешко игнорисати. Сада је владар торијеваца, а дворску свиту чине присталице брегзита.