Boris Džonson – moderni Čerčil ili britanski Tramp

Boris Džonson je od danas novi premijer Velike Britanije. Kao što su političke kladionice i najavljivale, bivši šef diplomatije pobedio je juče sadašnjeg ministra spoljnih poslova Džeremija Hanta u završnici sedmonedeljne izborne trke za novog lidera Konzervativne stranke.

U glasanju poštom nekadašnji gradonačelnik Londona dobio je 92.153, a Hant 46.656 glasova od 160.000 torijevaca.

Američka agencija AP kaže da Boris Džonson (55) želi da bude moderni Vinston Čerčil, ali kritičari strahuju da bi on mogao postati britanski Donald Tramp.

Novi lider konzervativaca Boris Džonson juče je u svom pobedničkom govoru poručio da će osnovni ciljevi njegove vlade biti završetak izlaska Britanije iz Evropske unije 31. oktobra i ujedinjavanje zemlje.

„Cilj je sprovođenje bregzita, ujedinjavanje zemlje, pobeda nad Džeremijem Korbinom. I to ćemo učiniti”, rekao je Džonson.

Naveo je da će doneti zemlji novu energiju i duh vere da je nešto moguće učiniti.

„Danas, u ovom ključnom momentu naše istorije, moramo da pomirimo dva plemenita instinkta – želju za slobodnom trgovinom i saradnjom s našim partnerima i istovremeno podjednako duboku želju za demokratskom vladom u ovoj zemlji”, izjavio je novi lider konzervativaca.

Prema njegovim rečima, mnogi će sigurno dovesti u pitanje njegov izbor, ali u Konzervativnoj partiji „niko nema monopol na mudrost”.

Džonson je zahvalio svom rivalu Hantu na kvalitetnoj kampanji i dosadašnjoj premijerki Terezi Mej na „izuzetnoj službi partiji i zemlji”.

Poznat po svojim bombastičnim izjavama, ali i sklonosti izbegavanju odgovora, naročito kad je krajem juna izbegao da komentariše svađu u svojoj kući sa partnerkom, zbog čega je dolazila i policija, Džonson je prikupio 702.000 funti u kampanji za partijski tron i time oborio rekord koji je Dejvid Miliband držao od 2010.

Da bi bio izabran za naslednika Tereze Mej, torijevcima je obećavao više novca za zaposlene u javnom sektoru i smanjenje poreza za one koji najmanje zarađuju. Namerava i da podigne prag za plaćanje 40 odsto poreza na prihod sa sadašnjih 50.000 na 80.000 funti.

Za imigraciju Džonson je prepisao australijski recept i uveo „sistem bodovanja”. Što se tiče globalnog zagrevanja, novi premijer smatra da Britanija do 2050. godine mora da dostigne nultu emisiju ugljen-dioksida. Iako voli da ističe da je stopa kriminala opala dok je bio gradonačelnik Londona, Džonson smatra da do 2020. godine broj policajaca treba povećati za 20.000.

Zapadni mediji se pitaju da li će Džonson, budući da često ima „problema” sa činjenicama, kao premijer imati odgovor na delikatan politički trenutak u kojem se nalazi Britanija. Zagovornik tvrdog bregzita neće stići ni da se raspakuje u vladinoj rezidenciji Dauning strit 10, a već će morati da se nosi sa krizom u Persijskom zalivu prouzrokovanom iranskom zaplenom britanskog tankera. Kod kuće Džonsona čekaju tanka većina u parlamentu koja se osipa, kao i nasleđeni kabinet, koji takođe gubi članove.

Nekoliko ljudi iz vlade Tereze Mej izjavilo je da će podneti ostavku pre nego što ih Džonson otpusti zbog protivljenja njegovoj nameri da Britaniju izvede iz Evropske unije, sa ili bez sporazuma. Ministarka obrazovanja En Milton i Alen Dankan, državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova, zadužen za Evropu i Ameriku, juče su već podneli ostavke. Dankan, kojeg smatraju pristalicom EU, optužio je Džonsona da nije podržao britanskog ambasadora u Vašingtonu nakon što je procurila informacija o njegovim ocenama o administraciji američkog predsednika Donalda Trampa, preneo je Rojters.

Britanski ministar finansija Filip Hamond i njegov kolega ministar pravosuđa Dejvid Gok najavili su dan ranije da će ostavku podneti danas ako Džonson preuzme kabinet.

Agencija AP slikovito upozorava Britance da se vežu sigurnosnim pojasom, jer s Džonsonom u premijerskoj fotelji kreće nepredvidiva vožnja po makadamu. Ekonomisti u prvim reakcijama naglašavaju da se sada povećava verovatnoća potencijalno opasnog scenarija izlaska Ostrva iz EU bez dogovora, što bi ekonomiju Britanije uvuklo u duboku recesiju. Britanski poslovni krugovi već juče su zatražili od Džonsona da odmah preduzme hitne aktivnosti kako bi sa Briselom postigao dogovor o izlasku Ujedinjenog Kraljevstva iz EU.

Iako je odmah dobio tviter čestitku od svog prijatelja preko Atlantika („Čestitam Borisu Džonsonu što je postao novi premijer Ujedinjenog Kraljevstva. Biće sjajan”), pitanje je koliko će Donald Tramp moći da mu pomogne da se suoči sa nagomilanim izazovima. Nije čudo što je jedan od Džonsonovih pristalica dok je čekao objavu pobednika uzviknuo: „Sada počinje teži deo posla!”

Iako se o budućem britanskom premijeru nikada nije pisalo tako loše, Džonsona su harizma i osećaj za publicitet ipak doveli do čelne pozicije u državi. Nije ni čudo za nekoga ko je kao dete sanjao, kako je sam izjavljivao, da bude „kralj sveta”.

Džonsona su mnogi upamtili po kontroverznoj poruci u kampanji za referendum 2016. godine, kada je, lobirajući za bregzit, govorio o 350 miliona funti koje se svake nedelje daju u EU i tražio da se taj novac ulaže u britansku zdravstvenu zaštitu. Kasnije se ispostavilo da te brojke nisu tačne, kao i da novac neće biti preusmeren u medicinske službe.

Po mnogima, njegova karijera, i pre nego što se upustio u politiku, bila je popločana, ako ne lažima, onda sumnjivim istinama. Dok je radio kao dopisnik iz Brisela, u vreme premijera Džona Mejdžora, u Forin ofisu je uspostavljen takozvani Borisov department, zadužen da demantuje njegove tekstove. I Džonsonov učinak na poziciji ministra spoljnih poslova naširoko je kritikovan.

Ali, kako konstatuje Bi-Bi-Si, šta god mislili od Borisu Džonsonu, on je političar kojeg je teško ignorisati. Sada je vladar torijevaca, a dvorsku svitu čine pristalice bregzita.