Породица Јевтић добила и трактор

Петочлана сеоска породица Јевтић са Косова и Метохије неколико последњих година благосиља наше читаоце, без чије помоћи, кажу, не би преживели, нити опстали у јужној српској покрајини. Ових дана, уз посредовање „Политике”, стигла им је поново рука спаса из Чешке и Западне Србије, захваљујући хуманости четворице Чеха и једног нашег човека родом из Бајине Баште, који од 2013. године свесрдно носе помоћ најугроженијим Србима на КиМ.

Многи читаоци сетиће се писања наших репортера о косметском домаћинству са двоје деце чија је глава породице Часлав Јевтић једва преживео инфаркт, а одмах потом остали су без четири козе, које је заклао вук. С обзиром на то да су им оне биле готово једини извор хране наши читаоци су им послали новац којим су купили четири расне алпске козе. Коју годину пре тога, захваљујући медијској подршци, којој је писањем допринела и наша дописница са КиМ, Јевтићима је направљена нова кућа.

Будући да је срчана слабост домаћина потпуно онеспособила за тешке сеоске радове, а да ни његова осамдесетогодишња мајка и малене ћерке нису од велике помоћи, све тешке ратарске послове на своја плећа је преузела жена Марјана, пореклом Албанка.

Часлав нас је у више наврата молио да му помогнемо да купи полован трактор и бар мало јој олакша ратарске муке. Новинарка „Политике” упутила га је на Димитрија Марковића из Бајине Баште, који на свом фејсбук налогу има поприличан број пратилаца који будно мотре на његове акције помоћи на КиМ. Марковић је истог дана по Часлављевом позиву у марту објавио да је овом домаћину неопходан трактор како би опстао и одгајао ћерке у селу Рајановце, у близини Косовске Каменице. Акцију су одмах покренули Марковићеви пријатељи из Чешке, који су на челу са Давидом Млинеком и Даниелом Шварцом од 2013. однели око 20.000 евра помоћи Србима на Космету. Одмах су уплатили неколико стотина евра и даље месецима о помоћи Јевтићима нисмо чули ни гласа.

Са сународницима Јаном Урбанчиком и Јаном Чопаком Млинек се, међутим, пре неколико дана појавио на КиМ, где су са Марковићем, као и претходна четири лета, спровели акцију помоћи Србима на Космету. Ову су, како објашњавају, посветили двадесетогодишњици најславније битке у новијој српској историји и назвали је „Кошаре, у славу хероја”. Помоћ су поделили на 13 адреса у нашој јужној покрајини, а међу онима којима је помогнуто нашли су се и Јевтићи, којима су Чеси у Грачаници купили полован трактор.

– Нашој срећи нема краја. Благосиљам „Политику” и своје добротворе. Без њихове хуманости и ваше иницијативе нисам сигуран да бисмо преживели и остали на КиМ. Захваљујући вашим новинама решио сам готово све проблеме, сем једног: од државе већ седам година не успевам да измолим држављанство за жену, Албанку – усхићено је нагласио Часлав и додао да још нема плугове, приколицу, дрљачу и тањирачу за трактор.

С обзиром на то да је Јевтић чврст у намери да са породицом остане да живи на КиМ и да га је замолио да му помогне да својим радом издржава домаћинство, Димитрије Марковић каже да је осетио обавезу да му помогне.

У одабиру породица којима доносе намирнице, белу технику, покућство и слично сарађују са Српском православном црквом и пријатељима са КиМ који су запослени у тамошњим центрима за социјални рад. Трошкове пута и смештаја увек сами плаћају, тако да сав приход одлази угроженим Србима, којима помажу и у нашој земљи, као и у Републици Српској. Марковић открива да је све почело када је непосредно пред Божић 2013. прочитао текст „Празна трпеза породице Ђурић”.

– Сео сам сутрадан у ауто и однео им намирнице у Лозиште код Бањске. Наредни пут у прикупљање помоћи укључили су се моји најближи пријатељи, а онда се тај круг ширио. Сада донације шаљу и особе које лично не познајемо, али прате наше активности на друштвеним мрежама, где све објављујемо. Моји другари из Чешке воле српски народ због историјских веза и помоћи коју смо им пружили у прошлости, а Млинек воли да нагласи да је ово начин да врате тај стари дуг. Ово им је пети долазак у хуманитарну акцију на КиМ, а Давида сам упознао док сам радио у Чешкој. Убрзо смо почели заједно да носимо помоћ Србима на КиМ. Даниел је први пут дошао на КиМ као војник чешког контингента Кфора, заволео је то парче земље и прошле године се крстио у Дечанима, а ја сам био кум – поносно истиче Димитрије, који носи име по деди Солунцу, и додаје да са Чесима увек обиђе бар неколико српских светиња, јер његови другари изузетно воле и цене православље.