Porodica Jevtić dobila i traktor

Petočlana seoska porodica Jevtić sa Kosova i Metohije nekoliko poslednjih godina blagosilja naše čitaoce, bez čije pomoći, kažu, ne bi preživeli, niti opstali u južnoj srpskoj pokrajini. Ovih dana, uz posredovanje „Politike”, stigla im je ponovo ruka spasa iz Češke i Zapadne Srbije, zahvaljujući humanosti četvorice Čeha i jednog našeg čoveka rodom iz Bajine Bašte, koji od 2013. godine svesrdno nose pomoć najugroženijim Srbima na KiM.

Mnogi čitaoci setiće se pisanja naših reportera o kosmetskom domaćinstvu sa dvoje dece čija je glava porodice Časlav Jevtić jedva preživeo infarkt, a odmah potom ostali su bez četiri koze, koje je zaklao vuk. S obzirom na to da su im one bile gotovo jedini izvor hrane naši čitaoci su im poslali novac kojim su kupili četiri rasne alpske koze. Koju godinu pre toga, zahvaljujući medijskoj podršci, kojoj je pisanjem doprinela i naša dopisnica sa KiM, Jevtićima je napravljena nova kuća.

Budući da je srčana slabost domaćina potpuno onesposobila za teške seoske radove, a da ni njegova osamdesetogodišnja majka i malene ćerke nisu od velike pomoći, sve teške ratarske poslove na svoja pleća je preuzela žena Marjana, poreklom Albanka.

Časlav nas je u više navrata molio da mu pomognemo da kupi polovan traktor i bar malo joj olakša ratarske muke. Novinarka „Politike” uputila ga je na Dimitrija Markovića iz Bajine Bašte, koji na svom fejsbuk nalogu ima popriličan broj pratilaca koji budno motre na njegove akcije pomoći na KiM. Marković je istog dana po Časlavljevom pozivu u martu objavio da je ovom domaćinu neophodan traktor kako bi opstao i odgajao ćerke u selu Rajanovce, u blizini Kosovske Kamenice. Akciju su odmah pokrenuli Markovićevi prijatelji iz Češke, koji su na čelu sa Davidom Mlinekom i Danielom Švarcom od 2013. odneli oko 20.000 evra pomoći Srbima na Kosmetu. Odmah su uplatili nekoliko stotina evra i dalje mesecima o pomoći Jevtićima nismo čuli ni glasa.

Sa sunarodnicima Janom Urbančikom i Janom Čopakom Mlinek se, međutim, pre nekoliko dana pojavio na KiM, gde su sa Markovićem, kao i prethodna četiri leta, sproveli akciju pomoći Srbima na Kosmetu. Ovu su, kako objašnjavaju, posvetili dvadesetogodišnjici najslavnije bitke u novijoj srpskoj istoriji i nazvali je „Košare, u slavu heroja”. Pomoć su podelili na 13 adresa u našoj južnoj pokrajini, a među onima kojima je pomognuto našli su se i Jevtići, kojima su Česi u Gračanici kupili polovan traktor.

– Našoj sreći nema kraja. Blagosiljam „Politiku” i svoje dobrotvore. Bez njihove humanosti i vaše inicijative nisam siguran da bismo preživeli i ostali na KiM. Zahvaljujući vašim novinama rešio sam gotovo sve probleme, sem jednog: od države već sedam godina ne uspevam da izmolim državljanstvo za ženu, Albanku – ushićeno je naglasio Časlav i dodao da još nema plugove, prikolicu, drljaču i tanjiraču za traktor.

S obzirom na to da je Jevtić čvrst u nameri da sa porodicom ostane da živi na KiM i da ga je zamolio da mu pomogne da svojim radom izdržava domaćinstvo, Dimitrije Marković kaže da je osetio obavezu da mu pomogne.

U odabiru porodica kojima donose namirnice, belu tehniku, pokućstvo i slično sarađuju sa Srpskom pravoslavnom crkvom i prijateljima sa KiM koji su zaposleni u tamošnjim centrima za socijalni rad. Troškove puta i smeštaja uvek sami plaćaju, tako da sav prihod odlazi ugroženim Srbima, kojima pomažu i u našoj zemlji, kao i u Republici Srpskoj. Marković otkriva da je sve počelo kada je neposredno pred Božić 2013. pročitao tekst „Prazna trpeza porodice Đurić”.

– Seo sam sutradan u auto i odneo im namirnice u Lozište kod Banjske. Naredni put u prikupljanje pomoći uključili su se moji najbliži prijatelji, a onda se taj krug širio. Sada donacije šalju i osobe koje lično ne poznajemo, ali prate naše aktivnosti na društvenim mrežama, gde sve objavljujemo. Moji drugari iz Češke vole srpski narod zbog istorijskih veza i pomoći koju smo im pružili u prošlosti, a Mlinek voli da naglasi da je ovo način da vrate taj stari dug. Ovo im je peti dolazak u humanitarnu akciju na KiM, a Davida sam upoznao dok sam radio u Češkoj. Ubrzo smo počeli zajedno da nosimo pomoć Srbima na KiM. Daniel je prvi put došao na KiM kao vojnik češkog kontingenta Kfora, zavoleo je to parče zemlje i prošle godine se krstio u Dečanima, a ja sam bio kum – ponosno ističe Dimitrije, koji nosi ime po dedi Soluncu, i dodaje da sa Česima uvek obiđe bar nekoliko srpskih svetinja, jer njegovi drugari izuzetno vole i cene pravoslavlje.