Трампова влада поново уводи смртну казну

Америчке власти су саопштиле да ће за неколико месеци погубити пет осуђеника из федералних затвора, чиме су САД укинуле оно што је суштински био мораторијум на смртну казну на савезном нивоу.

Први пут после 16 година, администрација у Вашингтону је одобрила извршење најтеже казне, а министар правде Вилијам Бур је прекјуче најавио да су егзекуције заказане за децембар и јануар, јавио је „Гардијан”. Судско погубљење одобрено је над убицама и силоватељима деце и старијих особа. Међу њима је и осуђеник који је убио парализовану 80-годишњу жену и њену унуку тинејџерку, као и човек који је силовао и усмртио своју двогодишњу кћерку.

Осумњиченима се у Америци суди на федералном или на нивоу савезних држава, које самостално одлучују да ли ће применити смртну казну. Овај вид кажњавања је 1972. забрањен над федералним осуђеницима, а 1988. је поново дозвољен. Отад је примењен над само три затвореника, па се веровало да влада у Вашингтону де факто одустаје од судских егзекуција. Иако се ова пресуда изрицала, у пракси се претварала у доживотан затвор. Последњи коме је 2003. убризгана смртоносна инјекција био је ветеран Заливског рата, који је отео, силовао и убио припадницу америчке војске.

У затворима под контролом владе САД на извршење судске пресуде чека 62 људи. Међу њима су и Џохар Царнајев, исламски екстремиста који је 2013. подметнуо бомбу на Бостонски маратон, и Дилан Руф, бели супремациониста који је 2015. убио деветоро људи у афроамеричкој цркви у Чарлстону у Јужној Каролини. У затворима под контролом савезних држава оваквих затвореника је више од 2.600. Смртна казна је дозвољена у 29 држава. Од 1976, највише егзекуција било је у Тексасу (561), а онда у Вирџинији (113) и Оклахоми (112).

Новим мерама вашингтонске администрације успротивиле су се организације за људска права, подсећајући на истраживања која показују да се за више од четири одсто осуђеника на смрт испостави да су невини. Из једне од ових група оптужују Доналда Трампа да жели да се додвори својим најконзервативнијим бирачима пред изборе следеће године. Како је изјављивао шеф Беле куће, систем је благ према злочинцима и дозвољава им превише прилика да се жале. Председник сматра да судски треба погубити не само убице већ и нарко-дилере и криминалце који усмрте полицајца.

Према оцени АП, егзекуција неколицине злочинаца ће лидеру вашингтонске администрације вероватно донети поене у делу бирачког тела, али тешко да ће то бити једна од главних предизборних тема. Мада се шест од десет Американаца изјашњава за најтежу казну, она не спада у питања којима се јавност много бави. Како чак 80 одсто бирача Републиканске странке подржава смртоносну инјекцију или електричну столицу за окореле злочинце, за Трампа ово није клизав терен. Демократама је теже да се изјасне јер је половина њихових гласача сагласна са оваквим кажњавањем. И поред тога, неколико кандидата за демократску номинацију на председничким изборима 2020. критиковало је владу због последњих мера. Левичарски сенатор из Вермонта Берни Сандерс обећао је да ће стати на пут овој пракси ако буде био изабран. За афроамеричку сенаторку из Калифорније Камалу Харис, овде је реч о нечему „неморалном и дубоко погрешном”, док је афроамерички сенатор из Њу Џерзија Кори Букер поручио да се смртна казна несразмерно највише изриче „небелцима, сиромашним и појединцима са менталним болестима”. Око 44 одсто федералних затвореника који чекају смртну казну су белци, 42 одсто црнци, а Латиноси чине 12 одсто, преноси Ројтерс.

Петорици затвореника који ће бити погубљени у децембру и јануару биће убризгана смртоносна инјекција. Иако важи за хуманији вид егзекуције од електричне столице, она је доведена у питање кад је пре пет година осуђеник у Аризони, уместо да брзо премине, издисао два сата. Нешто раније је затвореник у Оклахоми умирао 45 минута. После ових случајева, тадашњи председник Барак Обама је најавио да ће преиспитати да ли смртна казна треба да се примењује, али његова администрација није могла да савезним државама забрани да наставе са овом праксом.