Trampova vlada ponovo uvodi smrtnu kaznu

Američke vlasti su saopštile da će za nekoliko meseci pogubiti pet osuđenika iz federalnih zatvora, čime su SAD ukinule ono što je suštinski bio moratorijum na smrtnu kaznu na saveznom nivou.

Prvi put posle 16 godina, administracija u Vašingtonu je odobrila izvršenje najteže kazne, a ministar pravde Vilijam Bur je prekjuče najavio da su egzekucije zakazane za decembar i januar, javio je „Gardijan”. Sudsko pogubljenje odobreno je nad ubicama i silovateljima dece i starijih osoba. Među njima je i osuđenik koji je ubio paralizovanu 80-godišnju ženu i njenu unuku tinejdžerku, kao i čovek koji je silovao i usmrtio svoju dvogodišnju kćerku.

Osumnjičenima se u Americi sudi na federalnom ili na nivou saveznih država, koje samostalno odlučuju da li će primeniti smrtnu kaznu. Ovaj vid kažnjavanja je 1972. zabranjen nad federalnim osuđenicima, a 1988. je ponovo dozvoljen. Otad je primenjen nad samo tri zatvorenika, pa se verovalo da vlada u Vašingtonu de fakto odustaje od sudskih egzekucija. Iako se ova presuda izricala, u praksi se pretvarala u doživotan zatvor. Poslednji kome je 2003. ubrizgana smrtonosna injekcija bio je veteran Zalivskog rata, koji je oteo, silovao i ubio pripadnicu američke vojske.

U zatvorima pod kontrolom vlade SAD na izvršenje sudske presude čeka 62 ljudi. Među njima su i Džohar Carnajev, islamski ekstremista koji je 2013. podmetnuo bombu na Bostonski maraton, i Dilan Ruf, beli supremacionista koji je 2015. ubio devetoro ljudi u afroameričkoj crkvi u Čarlstonu u Južnoj Karolini. U zatvorima pod kontrolom saveznih država ovakvih zatvorenika je više od 2.600. Smrtna kazna je dozvoljena u 29 država. Od 1976, najviše egzekucija bilo je u Teksasu (561), a onda u Virdžiniji (113) i Oklahomi (112).

Novim merama vašingtonske administracije usprotivile su se organizacije za ljudska prava, podsećajući na istraživanja koja pokazuju da se za više od četiri odsto osuđenika na smrt ispostavi da su nevini. Iz jedne od ovih grupa optužuju Donalda Trampa da želi da se dodvori svojim najkonzervativnijim biračima pred izbore sledeće godine. Kako je izjavljivao šef Bele kuće, sistem je blag prema zločincima i dozvoljava im previše prilika da se žale. Predsednik smatra da sudski treba pogubiti ne samo ubice već i narko-dilere i kriminalce koji usmrte policajca.

Prema oceni AP, egzekucija nekolicine zločinaca će lideru vašingtonske administracije verovatno doneti poene u delu biračkog tela, ali teško da će to biti jedna od glavnih predizbornih tema. Mada se šest od deset Amerikanaca izjašnjava za najtežu kaznu, ona ne spada u pitanja kojima se javnost mnogo bavi. Kako čak 80 odsto birača Republikanske stranke podržava smrtonosnu injekciju ili električnu stolicu za okorele zločince, za Trampa ovo nije klizav teren. Demokratama je teže da se izjasne jer je polovina njihovih glasača saglasna sa ovakvim kažnjavanjem. I pored toga, nekoliko kandidata za demokratsku nominaciju na predsedničkim izborima 2020. kritikovalo je vladu zbog poslednjih mera. Levičarski senator iz Vermonta Berni Sanders obećao je da će stati na put ovoj praksi ako bude bio izabran. Za afroameričku senatorku iz Kalifornije Kamalu Haris, ovde je reč o nečemu „nemoralnom i duboko pogrešnom”, dok je afroamerički senator iz Nju Džerzija Kori Buker poručio da se smrtna kazna nesrazmerno najviše izriče „nebelcima, siromašnim i pojedincima sa mentalnim bolestima”. Oko 44 odsto federalnih zatvorenika koji čekaju smrtnu kaznu su belci, 42 odsto crnci, a Latinosi čine 12 odsto, prenosi Rojters.

Petorici zatvorenika koji će biti pogubljeni u decembru i januaru biće ubrizgana smrtonosna injekcija. Iako važi za humaniji vid egzekucije od električne stolice, ona je dovedena u pitanje kad je pre pet godina osuđenik u Arizoni, umesto da brzo premine, izdisao dva sata. Nešto ranije je zatvorenik u Oklahomi umirao 45 minuta. Posle ovih slučajeva, tadašnji predsednik Barak Obama je najavio da će preispitati da li smrtna kazna treba da se primenjuje, ali njegova administracija nije mogla da saveznim državama zabrani da nastave sa ovom praksom.