Нова потрага за животом на Марсу

Од нашег сталног дописника  
Вашингтон, 26.маја – После путовања дугог 269 дана и 680 милиона километара, амерички истраживачки апарат „Феникс” синоћ се, са својих 350 килограма, меко приземљио на северни пол Марса, с циљем да потражи трагове живота на том Земљином небеском „суседу”. Штаб Националне агенције за аеронаутичка и свемирска истраживања (НАСА) у калифорнијској Пасадени слави технолошки подвиг, док ширу јавност опчињава и несвакидашњи низ коинциденција васионске одисеје са овоземаљским драмама.

До слетања троножног лендера на планету названу по староримском богу рата дошло је у тренутку кад се овде обележава Дан сећања, посвећен домаћим жртвама свих ратова. Подудара се и са сезоном глобалних катастрофа – после цунамија, недавни циклон у Мјанмару и земљотрес у Кини. Као и – с повећаним страховима да отапање леда на овдашњем Северном полу наговештава ширење пустошних климатских ломова. Нова свемирска мисија временски се преклапа и с новим ударом незапамћене серије торнада у САД од којих је најновији, јуче, однео осам живота и повредио више десетина становника Минесоте.

У таквим околностима и име „Феникс”, по митској птици која се рађа из сопственог пепела, делује још симболичније. Повезује – страховања за судбину ове и наде у откривање тајни Црвене планете.

Лаике прожимају жмарци од таквих поистовећења. Неће се ваљда, питају се, испоставити да нам је Марс, овакав какав је, подеснији за живот од Земље каква би могла да постане ако се настави њено уништавање?

Стручњаци за свемирске летове су у изјавама знатно практичнији, наглашавајући значај новог остварења науке и технике. „Први пут у последње 32 године, и само трећи пут у историји, наш тим је успео да изведе меко спуштање (падобраном, а не уз помоћ заштитних јастука) на Марс”, саопштио је шеф НАСА Мајкл Грифин.

Од претходних 11 покушаја (Америке, Русије и Британије) приземљења на Марс, успело је само пет, наводе медији, уз исповест чланова централе НАСА да су зато „последњих седам минута мисије, када је брзина од неких 20.000 километара на сат, смањена на око осам километара на сат, доживели као терор”. И у таквом осећају, хроничари налазе везу између сећања и маште: усред захуктавања „глобалног рата против тероризма”, председник Џорџ Буш је, у јануару 2004. године, најавио амбициозан план да Америка до 2020. опет пошаље астронауте на Месец и начини пионирску мисију ка Марсу – с људском посадом. „Истражујемо космос да бисмо поправили наш живот и уздигли наш национални дух”, поручио је тада, сада одлазећи, шеф Беле куће. „Феникс” је прототип замисли НАСА да ће једног дана њени астронаути слетети на Марс”, сугерише „Вашингтон пост”. Цела садашња мисија је у – копању, каже Питер Смит, специјалиста из аризонског града, имењака „Феникса”. Верује да предели око северног пола (као што је и сада испитивани на Марсу а који у земаљским аршинима одговара северу Канаде) „чувају историју живота” који је „могао да на Марсу постоји бар једном, доспевши (можда) с метеоритским и другим ударима”.

Слутње о траговима живота на Марсу појачане су налазима орбитера „Одисеј” 2002. године, подсећају хроничари, који су наговестили да тамо постоји залеђена вода. „Следи воду”, америчко је гесло (које подсећа на садашња надметања око виталне текућине) на Марсу. „Феникс” ће, најављује се, бити пионир у директном „бургијању” за таквим добром. Снимци, који са тог троножног механизма доспевају овамо, као и анализе тла – „ишчепрканог” роботском руком дугом два и по метра – требало би, додаје се, да помогну даљим истраживањима…

Пре „Феникса” на Марс су се падобранима последњи пут спустила 1976. два „Викинга”. Ни сада није усамљен јер тамо раде две геолошке лабораторије „Спирит” и „Опортјунити”, које су атерирале – „заштитним јастуцима”, који „нису били примењиви на њихову тежу придошлицу” – пре више од четири године и истражују екваторијални појас Марса.„Феникс” је, иначе, око два сата данас по европском времену, послао знак да је доспео до одредишта. Обавештење је са разумљивим одушевљењем дочекано међу његовим „оцима”.

Буџет НАСА за пројекат „Феникс” износи, наводи се, око 420 милиона долара. Садашњем подухвату интернационални карактер дала је сарадња специјализованих установа из Канаде, Немачке, Швајцарске и Данске.

Напомиње се, такође, да је осим софистицираних камера, опреме за прикупљање узорака тла и минилабораторија, са „Фениксом” послат и дивиди под насловом „Визије Марса”. Садржи многа дела научне фантастике, међу којима и Карла Сагана и Артура Кларка.

Диск је, како оцењују поједини аналитичари, у складу са обележавањем Дана сећања. Меморија маштања о планети, имењакињи бога рата, на специфичан начин се уклапа, понављају, у данашњи помен земљацима погинулим у низу ратова – од америчког грађанског до рата у Ираку, Авганистану…