Језера – скривени драгуљи Београда

Ушушкано у бујном зеленилу у насељу Мала Иванча, надомак Раље, скрило се језеро Трешња, љубитељима кинематографије најпознатије по култној сцени из филма „Маратонци трче почасни круг”. У муљевитој води, у којој се некада купала Кристина док ју је снимао Ђенка, огледају се крошње високог дрвећа а тишину прекида само праћакање жаба и риба због којих су баш пецароши најчешћи посетиоци Трешње. Језерце покрај кога је давно закатанчена и већ пропала зграда старог хотела оаза је за коју не зна свако, види се одмах по доласку на његову обалу. Неколико штапова за пецање, један старији купач, једна породица са дететом која роштиља поред воде – то су сви посетиоци овог драгуља скривеног испод Авале.

Ада је Ада, тамо има и сладоледа и кафића и воде чију чистоћу гарантује међународна „плава застава”. Али на Трешњи има мира. Може да се прилегне, прочита књига, окупа… а ничије ноге неће бити тик изнад вашег пешкира јер овде никад нема гужве и свако може имати свој мали, приватни простор за уживање.

Језеро Трешња само је један од неколико скривених драгуља престонице који су још у сенци најпопуларнијег Савског језера. Ниску водених бисера у нашем граду употпуњују још и Дубоки поток у Барајеву, лазаревачке Стара и нова Очага, Паригуз у Реснику, Рабровачко језеро у Младеновцу, Бела река у Рипњу и Марковачко језеро испод Космаја. Већина њих заостаје далеко од уобичајених маршрута туриста, а највише их је неуређено и без додатних садржаја.

Ресничко језеро Паригуз
(Фото Д. Јевремовић)

Сва ова језера, каже за Танјуг Миодраг Поповић, директор Туристичке организације Београда, јесу развојни потенцијал Београда. Да би она, иако скрајнута са главних саобраћајница, постала занимљива већем броју посетилаца, неопходно је да у њима инвеститори препознају финансијски интерес и уложе новац, изграде ресторане, хотеле, уреде приобаље…

– Осим онога што град може да учини, мора да постоји економски интерес – каже Поповић. Он напомиње да је важно то ускладити и са жељама мештана који имају потребу да се одрже мир и тишина који сада тамо владају.

Уз Аду Циганлију која се већ „продаје као готов производ”, Поповић каже да нема разлога ни да језера попут Беле реке (насталог изградњом бране 1988. године) или Трешње, постану излетишта за Београђане и госте Београђана. Исто је и са Паригузом у који, напомиње он, надлежни већ улажу средства да би се привео намени.

– Са тог језера на Авалски торањ се пружа поглед какав је мало ко од Београђана видео – истакао је директор ТОБ-а и додао да се средства која град заради од туризма улажу у побољшање туристичке понуде па ће и сва језера временом постати туристичке атракције главног града Србије.