Из приземне куће у петоспратну вилу

На мала врата пуштамо стране силе да нам уђу у државу. Све то је прескупо и непотребно. То је ђавоља змија, уништиће нам народ, јер где та ствар прође, жене мање рађају...

Не, ово није фрагмент из „аргументације” противника увођења пете генерације (5Г) мобилног интернета у Србију, који тврде да је то „мрежа смрти, чије зрачење проузрокује мутације и туморе, уништава екосистеме, сатире птице и истребљује пчеле”. Цитиране реченице су из расправе у Народној скупштини, која је на једвите јаде донела одлуку о изградњи прве железничке пруге у Кнежевини Србији. И тако је постављање шина од Београда до Ниша почело је 21. јуна 1881. Градњу је отворио књаз Милан Обреновић.

„Шта год да покушате да направите, аутоматски се доводи под сумњу... Ово је ствар за коју сам мислио да нико не може на било који начин да оспори, али и од тога се направила тема.”

Не, ове опоре речи није изговорио књаз српски у том свечаном часу.

Слободан Марковић: Замислите неко будуће градилиште у Србији на коме ће багере „возити” машинисти који су тог тренутка у Кини, а 5Г мрежа им омогућава да посао обављају као да су на лицу места, у кабини (Фото лична архива)

Ово је рекао министар Расим Љајић, такође 21. јуна, али 138 година касније, на отварању прве 5Г базне станице, у београдском Научно-технолошком парку.

Не, будућност није могла да буде спречена – ни 1881, ни 2019.

„Истина је да ће 5Г мрежа преобразити свет, али не како сугеришу теорије завере, учестале у последње време. Ефекти зрачења мобилних мрежа стално се истражују, што важи и за 5Г. Тренутни научни консензус јесте да нова генерација неће драматично негативно утицати на људско здравље и животну средину, што не значи да последице у другим областима неће бити значајне”, каже Слободан Марковић, технички саветник за дигиталну управу Програма Уједињених нација за развој (УНДП) у Србији.

Како истиче, пета генерација мобилног интернета, која је и до сто пута бржа од актуелне 4Г мреже, обезбедиће размену огромног броја података и управљачких команди, готово у реалном времену.

„Замислите неко будуће градилиште у Србији на коме ће багере ’возити’ машинисти који су тог тренутка у Кини, а 5Г мрежа им омогућава да посао обављају као да су на лицу места, у кабини”, илуструје Марковић.

Сликовито говорећи, за кориснике 3Г мреже (готово сваки други у Србији) прелазак на 5Г био би као пресељење из приземне куће у петоспратну вилу. Стотине квадрата за све о чему се маштало: пространи пословни, радни и складишни простор, одаје за учење, експерименте, забаву и дружење, мноштво соба за госте...

Пространа и поуздана 5Г мрежа биће у стању да прихвати милијарде уређаја повезаних на интернет, да прима и дистрибуира непрегледну количину података сензора најразличитијих намена – од оних који „јављају” да ли је контејнер за комунални отпад напуњен, до оних који реферишу о току процеса производње у роботизованим фабрикама.

„Предвиђам да ће раскош 5Г потенцијала видети између 2022. и 2024, када уђе у ширу, комерцијалну употребу. Брзина и квалитет мреже отвориће могућности за стварање нових апликација, које сада не можемо ни да замислимо. У томе лежи шанса и за наш креативни ИТ сектор”, каже Марковић, који у заступању и развоју ИКТ политика активно учествује дуже од 20 година кроз међународна и домаћа регулаторна и саветодавна тела, а од 2008. до 2012. је био и специјални саветник у Министарству за телекомуникације и информационо друштво.

Како истиче наш саговорник, пут у будућност је дефинитивно означен 5Г путоказом, али тамо неће сви стићи у исто време. На челу колоне су САД и Кина, у другом ешелону Немачка, Италија, Јужна Кореја, Јапан, Швајцарска, Велика Британија...

(Фото EPA/Yonhap South Korea)

Отварање прве базне станице у Научно-технолошком парку на Звездари мали је корак за интернет човечанство Пете генерације, али потенцијално велики за Србију. Ако се на том „огледном добру” покажу опипљиви бенефити, то ће бити подстрек и за државу и за постојеће мобилне оператере да брже закораче у 5Г еру. Једно од огледних добара простираће се ауто-путем од Солуна, преко Бугарске, до Ниша. На том коридору, у оквиру ширег европског пројекта, тестираће се у реалним саобраћајним и прекограничним ситуацијама аутономна возила, односно возила без возача – једно од чудеса које доноси 5Г епоха. Учешће у тројном балканском савезу за Србију је прилика да пречицом смањи заостајање у развоју нове мреже.

„Укључивање у овакве пројекте повећава нашу базу знања и ствара кадрове, али за технолошки квантни скок треба нам стотину таквих иницијатива у наредних пет година. Привреда мора да се фронтално убрза, а не да се напредак сведе на појединачне продоре изузетних фирми и појединаца. Неопходно је да све то прати научна заједница, институти, прилагодљив и отворен образовни систем. Нове технологије, у које спада и 5Г, само су алати, од умешности људи зависи како ће бити искоришћени”, објашњава Марковић.

Да је фактор човек незаменљив, како каже наш саговорник, биће уочљиво када кренемо у реализацију концепта „паметних градова”, којим ће у првом кругу бити обухваћени Београд, Нови Сад и Ниш. Из тих урбаних центара ће се, попут мрља од мастила, у перспективи ширити и 5Г мрежа, као поуздан ослонац интегрисаном руковођењу системима градског саобраћа, безбедносног надзора, јавног осветљења, контроле аерозагађења, управљања комуналним отпадом...

„Градске управе морају да оформе тимове који ће да формулишу специфичне потребе своје средине, да сагледавају слику у целини, да баратају великом количином података и да умеју да их анализирају. Град који хоће да буде паметан не могу да уређују информатичари, нити се туђа готова решења могу механички пресадити”, упозорава Марковић.

Нема разлога за страх да ће технологија прогутати човека и учинити га бескорисним, каже наш саговорник, мада признаје да брзина промена често јесте трауматична.

„Ми сада говоримо о 5Г мрежи, а ако се задржи постојећи ритам смене генерација, већ око 2030, а можда и раније, тема ће бити Г6. Тако је и на другим технолошким пољима. Немамо више по читав људски век за прилагођавање, па да као некад кочијаши мирно оду у историју и уступе место шоферима. Аутоматизација укида милионе радних места, а задатак државе је да предвиди које ће групације бити погођене и да им отвори нове перспективе. То што заостајемо за развијеним делом света даје нам могућност да сагледамо њихова лоша искуства, да не поновимо исте грешке и то искористимо да брже ухватимо прикључак”, закључује Слободан Марковић.