Од странаца две милијарде евра за пола године

Стране директне инвестиције у Србији достигле су две милијарде евра до половине јула ове године, изјавила је Јоргованка Табаковић, гувернер Народне банке Србије. На седници скупштинског Одбора за финансије, на којој су анализирани резултати рада НБС, Табаковићева је рекла да прелиминарни резултат прокњижен кроз рачуне НБС показује да је тај новац већ преко рачуна ушао у Србију. Она очекује да се тај тренд раста страних директних инвестиција настави до краја године, подсећајући да су прошле године износиле 3,5 милијарди евра, што чини 8,2 одсто БДП-а.

Више пута је у последње време речено да Србија има највећи прилив страних инвестиција. И председник Србије Александар Вучић, када је пре два дана најавио долазак јапанског „Тојо тајерса”, који ће у Инђији градити паметну фабрику за производњу гума, поновио је да Србија има далеко више страних инвестиција него земље у окружењу. Величину јапанске инвестиције илустровао је податком да је 400 милиона евра 12 до 13 одсто укупних инвестиција у нашој земљи што је више него што на годишњем нивоу има укупно Босна и Херцеговина и значајно више од Северне Македоније и Црне Горе.

– То је само два пута мање него што је имала Хрватска, као чланица ЕУ, у прошлој години – рекао је Вучић.

Љубодраг Савић, професор Економског факултета каже да је неспорна чињеница да ми имамо највећи прилив страних инвестиција у региону и да су оне значајне за привредни раст. Али, такође напомиње да нема земље која се развила ослањајући се искључиво на стране инвестиције.

– Нама мало значи оволики прилив страних инвестиција ако су нам укупне инвестиције око 19 одсто БДП-а, а у упоредивим земљама централне и источне Европе, када су пролазиле кроз период транзиције укупне инвестиције су биле око 10 одсто више. Проблем је што су нам јавне инвестиције још увек ниске и што имамо мало домаћих инвестиција – каже професор Савић и напомиње да се у последње време све више улаже у инфраструктуру, али то иде споро.

Заиста, Фискалном стратегијом за наредне три године предвиђено је повећање јавних инвестиција са садашња четири процента на прихватљивих 4,6 одсто БДП-а.

На питање зашто домаћи инвеститори не улажу професор Савић објашњава да је наша индустрија уништена деведесетих година када је владала политика јаког динара и када је било исплативије увозити робу него је производити.

– Последњих четири до пет година уочава се опоравак индустријске производње, али ми немамо пуно домаћих инвеститора који ће да уђу у тај ризик и да инвестирају. Није толики проблем новац и технологија, колико им је проблем пласман производа, што са странцима није случај. Они када долазе знају тачно где ће продавати своју робу, јер већ имају развијена тржишта – истиче Савић.

Међутим, наш саговорник наглашава да је истина да нам стране инвестиције обезбеђују раст, запошљавају становништво, али је невоља што не доносе и развој. Односно добијамо квантитет, а не квалитет, јер је битно у којим делатностима послују.

Другим речима из наших фабрика углавном излазе производи ниске сложености, мале додате вредности, са великим ангажовањем мануелног рада ниско квалификованих радника, без значајнијег ефекта преливања и укључивања локалних добављача у ланац производње.

Професор Савић каже да оног тренутка када страни инвеститори почну да запошљавају наше инжењере, када буду упослили наше подизвођаче, логистику и добављаче, моћи ћемо да кажемо да имамо квалитетне стране инвестиције.

Према речима економисте Љубомира Маџара основни проблем код нас је мала домаћа штедња тако да су инвестиције углавном финансиране из иностранства. То је нека врста замене за домаћу акумулацију. Иначе, домаћа штедња у Србији је 2,5 пута нижа од просека земаља ЦИЕ.

– Код нас је стопа инвестиција око 19 одсто БДП-а, али када се узме у обзир амортизација од 15 одсто, чисте нето инвестиције су четири одсто. Нездрава је та наша опсесија страним улагањима. Здрав привредни развој требало би да се заснива на домаћим инвестицијама, а стране инвестиције треба да служе само као допуна – каже Маџар.