Господари јадарита

Прво су нас учили да је наша земља богата природним и рудним богатствима, а потом да је то заблуда, просветни социјалистички спин, с циљем да се окуражи радника класа, пусти реликт времена…

И да у ствари живимо у напаћеној и сиромашној земљи од које само тешким радом треба да зграбимо шансу. Јер други нам је, па ни наша мајка природа, неће сервирати на тањиру. У Србији, која је увек била и остала негде између истока и запада, било је и остало тешко и до краја поверовати у једну или другу причу. Јесмо ли или нисмо, лежимо ли или не лежимо на рудним богатствима?

У близини Лознице налази се лежиште литијум-бората којем су се на трагу нашли рударски скаути компаније „Рио Тинто” још пре 15 година. Прво тихо па полугласно а сад и гласно, чујемо нове оптимизме за будућност сиромашне нам земље. Нова налазишта „за уџбенике”. Код Лознице се управо налази 10 одсто светских резерви литијума, тврде стручњаци, геолози, минеролози и остали и то не одокативно. Резерве у региону Јадра процењене су на 136 милиона тона.

Због тога је покренут пројекат „Јадар” који подразумева и отварање рудника тог ретког минерала. Јадарит је откривен у оквиру теренских радова, а 2007. признат је као нови минерал. Стигао је и до полица Британског природњачког музеја и предњачи у броју „посета”, као раритет.

Састав тог криптонита открио је минеролог Крис Стенли, проучавајући са стручњацима из Канаде материјал који је стигао у Лондон из лозничког рудника.

Тај, иначе најлакши, метал на планети има широку лепезу примене у изради производа од којих се издвајају батерије за хибридна и возила на електрични погон. Садржи јадарит, нови јединствени минерал литијум-натријум-боросиликат који је пронађен једино у Србији, Литијум се користи у производњи пре свега батерија које напајају возила, рачунаре, мобилне телефоне и индустријске системе, као и чврстих легура за авио-индустрију. А ако то није технолошка будућност, шта је онда? Рудницима литијума осигурана је будућност. У прилог томе иде све већа тражња, а и цене енормно расту.

Од средине 2015. до средине 2018. године, цене литијума, меког, сребрно-белог метала неопходног за пуњење батерија, скоро су се утростручиле. То се десило у тренутку када је светски возни парк електричних возила достигао пет милиона, а аутомобилска индустрија почела да се брине око понуде сировина. То је подстакло отварање шест рудника литијума у Аустралији од 2017. године, када су компаније почеле да добијају на развоју технологије.

У првом кварталу 2019. године, продаја електричних возила у Кини, која је највеће тржиште за електрична возила, порасла је двоструко у односу на годину раније.

У међувремену, очекује се да ће производња литијума у Аустралији, водећем светском произвођачу, порасти за четвртину у наредне две године. У Чилеу покушавају да удвоструче производњу у року од четири године. За следеће петогодиште тржиште литијум сировине биће вредније од 200 милијарди долара, а оно за батерије и више од 400 милијарди. До 2030. године, снабдевање литијум-јонским батеријама ће морати да се повећа десетоструко. Такве су процене и то је то коло из ког не смемо олако да испаднемо. Тачније, да уђемо и – играмо, без обзира на гажење, гурање и ударање с леђа. Србија, дакле, дефинитивно, има залихе које су потребне свету.

Процене залиха литијума у свету су и даље нестабилне, али произвођачи који могу брже да се прилагоде променљивим потребама вероватно ће победити у трци за доминацијом на тржишту. Управо се зато већ месецима цела прича своди на то да је то једна од највећих нада за пробуђену Србију.

Недавно се председник Александар Вучић у Лозници, коју је посетио у оквиру кампање „Будућност Србије”, похвалио да се у околини овог града и Крупња налази десет одсто светских резерви литијума који је „фантастично богатство за нашу земљу” и напоменуо да су нажалост неки пре 15 година дали истраживачка права будзашто”.

„Но, разговарамо с ’Рио Тинтом’, они већ разговарају с Кинезима јер ту има 26 састојака из којих треба извући литијум. Технолошки је то компликован процес и молимо их да га убрзају, а ми ћемо пронаћи инвеститора да литијум највећим делом сачувамо овде, у Србији. Да овде направимо фабрику електричних возила, а онда би то био страшан бум”, навео је тада Вучић.

Зато овај минерал постаје у нашем случају – митски, јер му састав потпуно одговара супстанци за коју се веровало да је само ствар фикције – криптону – магичном кристалу пред којим на филму Супермен губи своје моћи. Крис Стенли је морао да се консултује с Википедијом и да погледа „Повратак Супермена” у ком Кевин Спејси, као Лекс Лутор, краде комад криптона који има хемијску формулу управо тако: хидроксид-натријум-литијум-боросиликат. Па да схвати да је живот филм а филм сан који се дешава у стварности. Без сумње и с потврдом.

Ко сумња да је Лекс Лутор, Суперменов заклети непријатељ, спреман да плати сваку цену за посед криптонита! Ето и потврде да „С” на његовим грудима значи и – Србија. Преотели су нам ајвар, кајмак има други пасош, чак је шљивовица пре немачки него наш патент, али јадарит не дајмо – он је наш! Кад се помешају стриповска фантазија, ауторитет науке и закон економије, добија се дефинитивно – јадарит.