Само наука треба да говори о јадариту

Јавност у Србији „бомбардована” је причама о јадариту и литијуму, друштвене мреже постале су места за свакојаке „стручњаке” који се јављају из мрачних ћошкова својих домова сакривени најчешће лажним именима лансирајући апокалиптичке и хорор приче. Прича се и на протестима. О тој теми највише се оглашавају они који о томе најмање знају. Што страшнија прича, измишљотина, огољена дезинформација – то боље.

Уместо те заглушујуће буке праћене претњама власти „паклом кад се врате с холидеја” треба спустити лопту и сачекати реч науке. Само ће она дати прави одговор хоће ли се нешто радити (рударити) у вези с литијумом или не. Искључиво еминентни зналци из Србије и иностранства, експерти за рударство и геологију, могу да буду они којима се верује и без чијег благослова нема ништа од пројекта који и под најбољим и најбезбеднијим условима (ако се то утврди) неће кренути за најмање два године. Ко би био луд да убија себе, своју децу… ако би се одлучио да, упркос упозорењима тих људи стручних за рударство и геологију, крене у пројекат? Радо бих им се придружио у отпору ако би се наука игнорисала.

Да се рударење литијума не помиње само у Србији указују неки званичници. Немачка државна секретарка у Министарству привреде и климатске акције Франсиска Брантнер, иначе истакнута чланица Зелених (Србији ни мало ненаклоњена, прим. аутора), каже за Би-Би-Си на српском да се у Немачкој ради на пројекту рударења литијума у Саксонији и „у мом региону басена реке Рајне” и да надлежно министарство „помаже финансијски пројекат испитивања и тестирања”. „Тренутно радимо на отварању рудника литијума у Корнволу, прелепом и еколошки веома осетљивом делу на југозападу Енглеске, каже Едвард Фергусон, британски амбасадор у Београду. Додаје да се слични пројекти „реализују у Француској, Финској, Немачкој и другде у Европи и свету”. Упозорава да треба радити на томе да аутентични еколошки ризици и примедбе не буду „замагљени и закомпликовани широко распрострањеним лажним тврдњама и дезинформацијама”.

Новинарка Мирјана Чекеревац у тексту „Ко је шта чуо и научио из разговора у Малом Зворнику” (16. август) показала је како се неутрално, али новинарски одговорно и објективно, саопштавају чињенице са догађаја који је преносила телевизија. Цитирају се сви актери. „После четири сата тешког разговора председник Вучић је сасвим сигурно нешто научио, грађани – можда, али Вучићеви политички противници, судећи по реакцијама, ни овог пута нису хтели да науче ништа.” Новинарка констатује да је свако ко је гледао и слушао, под условом да није острашћени навијач било које стране, могао да види да др Сањи Сакан није било нимало пријатно док је представљала научни рад који је, како је рекла, урадила с групом колега из Центра изузетних вредности за хемију и инжењерство животне средине. Није јој било пријатно, не зато што сумња у оно што говори или због страха од Вучића, већ због тога шта ће рећи њени истомишљеници и саборци. И то се јасно видело из њеног одговора на Вучићев позив њој и њеном супругу да буду део стручног тима који ће се бавити литијумом и утицајем на животну средину. Председник је рекао да о томе што она прича не зна ништа, али да „више верује њој него ’Рио Тинту’ и да ће бити онако како она одлучи, позвавши цео њен тим”. Саканова није рекла да ће размислити, већ да има свог шефа, па тим, групу...

Вредне су пажње и речи госпође из задњег реда (схватио сам да је прогнана из Книна) која је без икаквог филозофирања питала има ли разлога да страхује за здравље све четворо деце. Људско, мајчинско, родитељско питање, или боље рећи – брига. Ничег политичког ни политикантског у томе.

Штета је што су избегли да дођу и директно пред ТВ камерама свашта кажу председнику баш они најгрлатији...

Да ипак све ово нема везе с литијумом стигла је и званична потврда. Амерички професор и бивши дипломата Данијел Сервер нагласио је за подгоричку „Побједу” да су „еколошки протести важан чинилац у  покушајима да се смени председник Србије”. Изјава Сервера, иначе, албанског лобисте и личног пријатеља Куртија, долази у тренутку кад је Министарство спољних послова Кине објавило извештај о субверзивном деловању којим САД покушавају да дестабилизују и смене руководство земаља које не следе политичку агенду Вашингтона. У извештају се помиње и Србија, Кинези откривају да су Американци преко Националне задужбине за демократију створиле мрежу политичких, друштвених, медијских и НВО организација које су стајале иза прошлогодишњих протеста са циљем промене власти у Србији.

Треба додати да је један професор из Прогласа на Н1 рекао да „нема проблема с литијумом – да сменимо Вучића, а онда да се рудари”. А страначки првак Понош је на Н1 рекао: „Ако рударење литијума почне док је на власти Вучић, никад нећемо моћи да га уклонимо”.

Било како било, сачекајмо шта ће рећи наука.

Драгиша Петровић,
новинар у пензији Радио Београда 1, Крагујевац