Крв је роба на тржишту

Сведоци смо велике несташице крви у Заводу за трансфузију крви у Београду. Добровољних давалаца у Србији је око три одсто. То није довољно, јер мушкарци могу да дају крв само четири пута годишње, а жене три пута. Мишљење да у Србију никада не треба увести плаћање даваоцима крви тешко да се може економски оправдати. Наиме, Србија је у мањинском делу око 60 држава у свету у којима се крв не плаћа.

Недостаје овдашња озбиљна економско-здравствена анализа искустава две трећине земаља у свету које плаћају крв, међу којима су САД, Русија, Кина и Немачка. Крв је роба на тржишту. Дакле, постоји продавац, постоји купац и постоји цена крви на тржишту. Због тога мислим да Србија треба да уведе плаћање давања крви, а све друге повластице даваоцима крви да укине. Тиме ће се број давалаца драматично повећати. Процењујем да је за 25 одсто одраслог становништва Србије и те како значајно да добије рецимо хиљаду динара за боцу крви. Не само да не би било несташица крви, него би се чекало у дугачком реду за давање. Вреди покушати.

Горан Белојевић,
редовни професор Медицинског факултета Универзитета у Београду