Уторак, 31.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Век постојања Музеја Роден

„Врата пакла” инспирисана Дантеом (Фотографије М. Димитријевић)

Поред обиља радова великог вајара, слика из његове ране стваралачке фазе и дела Монеа, Реноара, Ван Гога и осталих великана које је поседовао, само здање такође је инспиративно, од 1926. има статус историјског споменика 

Стогодишњица смрти великог Огиста Родена обележена је 2017, а ове године и париски Музеј Роден, кућа која чува његову уметничку заоставштину, прославља век постојања. Отворена две године након смрти једног од најпознатијих светских вајара, ова париска институција, у чијем је склопу и вила у предграђу француске престонице где је Роден живео, реновирана је 2015. Ентеријерно колорисана у посебну сиву боју која носи управо њено име, од тада је у новом руху доступна бројним посетиоцима којих на годишњем нивоу има око 700.000.

Поред Роденових скоро три стотине радова, дела Камиј Клодел, вајарке с којом је био у емотивној вези, на хиљаде фрагмената грчких и римских скулптура, слика из ауторове ране стваралачке фазе и дела Монеа, Реноара, Ван Гога и осталих великана које је поседовао, само здање такође је инспиративно. Богато декорисана, грађена између 1727. и 1737. под будним оком Жана Обера, тада краљевског архитекте, ова вила променила је неколико власника и рентијера, од богатих финансијера, преко племића до високо позиционираних војних лица, током 19. века била је чак и манастир, па је и њен изглед мењан сходно станарима. Од 1905. била је неформални стваралачки простор једном броју уметника – Анрију Матису, Жану Коктоу, Исидори Данкан и Клари Вестхоф, будућој супрузи Рајнера Марије Рилкеа, Роденовог пријатеља и тадашњег секретара. Управо је он вајару и указао на могућност да се придружи поменутим колегама. Скулптор то и чини 1908, када прво изнајмљује четири приземне собе за потребе атељеа, да би од 1911, када је имање коначно припало француској држави, он остао и једини станар. Какав је утисак на њега оставило окружење у којем се налазио може се видети и из његове преписке, чији се фрагменти могу пронаћи и на сајту овог музеја, у којима је забележено да Француској оставља своја дела уз услов да буду изложена управо на том месту. Његова родна земља то је прихватила 1916. декретом усвојеним и у Народној скупштини, а од 1926. кућа има и статус историјској споменика.

Скулптура „Мислилац” у музејском парку 

У монументалност ове зграде, више него адекватне за намену коју има, могао је да се увери уживо свако ко је имао могућност и потребу да музеј посети и да унутар њега, али и у врту који га окружује, проведе неко време дружећи се са свим изложеним радовима. Ту су и најпознатији, истинска ремек-дела, међу којима се истичу чувена „Врата пакла”, „Мислилац”, „Пољубац”… На међусобно прожимање артефаката и места на којем се налазе, а заиста јесте међу њима успостављен посебан однос, подсећа и кратак документарни филм „Огист Роден: отац модерне скулптуре”, емитован недавно на каналу Франс 24, који нуди пригодну „шетњу” кроз унутрашњост виле и око три хектара вртова који је окружују. У нарацији у којој је евоциран Роденов тежак уметнички почетак и потоњи велики успех учествује и кустоскиња Вероник Матуси и истиче да су у његовим вајарским подухватима овековечени и страст, и очај, и контемплација, и то у савршеној техничкој изведби, а да је његов утицај на Пикаса, Бранкусија и Задкина замашан. Она додаје да је на поставци коју музеј нуди, а коју је донекле осмислио и сам аутор, приказано и нешто што додатно осветљава начин на који је радио, а што по њеном мишљењу има посебну вредност јер већина уметника таквом откривању није склона: на радовима који су послужили као пробни одливци до детаља се могу уочити размере и мерења, као фине линије које је повлачио зарад пропорција. Детаљи који, како каже, злата вреде.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.