Џенифер Браш и Срби

Читам како је некадашња отправница послова амбасаде САД у Београду Џенифер Браш опет нашла повод да за нешто оптужује Србију. Сада јој је, ето, некадашњи премијер и председник Демократске странке Србије Војислав Коштуница највећи кривац за паљење амбасаде њене државе у Београду током демонстрација фебруара 2008. године. Заиста, потребна је непојмљива дрскост, како се наводи и у саопштењу ДСС-а, да се на међународно право позивају представници државе која је, брутално га рушећи, предводила НАТО 1999. године, приликом агресије на нашу земљу. За убијања и разарања, наравно, нико није одговарао.

Ово је прилика да се присетим понашања госпође Браш на 48. Драгачевском сабору трубача у Гучи, о чему сам пре пет година написао прилог за „Погледе”. Стицајем околности, тада као дописник Танјуга, заједно са још двоје колега, нашао сам се на ручку који је тадашњи председник општине Лучани Слободан Јоловић приредио за чланове дувачког оркестра америчких маринаца приспелих из поморске базе у Напуљу. Момци су одлично обавили свој део посла, срдачно су поздрављени од сабораша, уз понеки звиждук, што у оваквим приликама није неуобичајено. Американци нису очекивали да ће их Срби тако срдачно дочекати, јер су још била свежа сећања на НАТО агресију, предвођену САД.

Уз обавезну шљивовицу, пробрана вина и богату трпезу, заподенуо се и разговор. Без посебног повода, започела га је тадашња отправница послова америчке амбасаде у Београду госпођа Џенифер Браш, неочекиваним питањем: „Зашто ви Срби мрзите нас Американце?” Сви смо се зачуђено згледали, а ја сам се, уз допуштење председника Јоловића, са српске стране први огласио: „Не знам откуд вам такав закључак, били смо савезници у оба светска рата, видели сте како смо вас овде у Гучи дочекали, али после свега што сте нам не тако давно урадили не можемо баш много ни да вас волимо. Ево, овом нашем данашњем домаћину, ви и ваши савезници, бомбама и ракетама сте сравнили са земљом фабрику ’Милан Благојевић’, у којој је хлеб зарађивало око две хиљаде људи.”

Онда је госпођа Џенифер, која иначе одлично говори српски, који је научила када је у младости била учесник неке омладинске радне акције у некадашњој Југославији, покренула нову тему. Тада је, иначе, било говора да ће на октобарску свечаност поводом ослобођења Београда у Србију доћи Владимир Путин или Дмитриј Медведев. Поставила је због тога ново питање: „Шта ће вам опет ти Руси, када су Београд ослободили Титови партизани?” Тада се огласио и мој тадашњи колега Живко Перишић: „Драга госпођо, знате ли кад су партизани ослободили Загреб? Тек идуће године, пошто је Хитлер капитулирао, а сада су вам пријатељи неке наше комшије које су са њим сарађивале.” Подсетили смо је и на податак да смо спасли више од 500 америчких ваздухопловаца оборених над Србијом.

Госпођа Џенифер Браш, која се сада поново огласила тражећи одговорност за паљење амбасаде у Београду, касније је била директорка Одељења за југоисточну Европу, причало се – као велики познавалац прилика на Балкану.

Родољуб Петровић,
Чачак