Македонци уче албански језик

Скопље – Пошалица да треба учити језик будућности, дакле албански, која је пре десетак година била актуелна међу Македонцима, данас је део њихове свакодневности, готово животна потреба. Отуда и пример из скопске основне школе "Братство" само неупућенима унутар македонских догађања може изгледати као транзициона аномалија или можда као нова шала на рачун балканске лингвистичко-политичке перспективе.
У поменутој школи ученицима петог разреда у македонској "паралелки", на почетку ове школске године, поред обавезних енглеског и француског језика, понуђена је могућност да изучавају још један језик. Наравно, по сопственом нахођењу. На изненађење њихових наставника, али и родитеља, сви, без изузетка, изабрали су албански језик. Занимљиво је свакако да су и ученици старијих разреда затражили да се и њима омогући учење албанског језика.

Реч је, дакле, о појави која нема предзнаке национално-политичке индоктринације или присиле, тако карактеристичне за језичка трвења између Македонаца и Албанаца. Једанаестогодишњаци су изгледа пре старијих схватили потребу да вршњаке, припаднике других националности, могу разумети само ако знају њихов језик.

Нема сумње да је на такво, добровољно опредељење малишана утицала македонска свакодневност у којој до добро плаћеног посла најлакше долазе они који знају стране језике и посебно албански. Уосталом, предност при запошљавању у представништвима европских институција и страних компанија у Македонији имају они који, поред неопходне стручности и страног језика, знају и албански.

Истина, прихватање албанског језика као равноправног у комуникацији, за сада само у македонском парламенту, имало је непријатне епизоде и било је један од узрока за крваве међуетничке сукобе 2001. године. Данас, после четири године употребе албанског језика у Собрању Македоније, не само што нико нема ништа против, већ број одраслих Македонаца који уче албански језик рапидно расте. Кажу да је министар спољних послова Македоније Антонио Милошоски најревноснији у учењу језика својих суграђана Албанца.

 Премијер Никола Груевски, на пример, не пропушта прилику да у комуникацији са Албанцима то чини на њиховом језику. Пролетос, на свечаности на Тетовском универзитету, присутнима се обратио на албанском и био поздрављен френетичним аплаузом. Он је потом признао да је поздравну фразу лако научио али да жали што нема времена да се учењу албанског језика озбиљније посвети.

Истражујући овај, слободно се може рећи феномен, сазнали смо да албански течно говоре министар пољопривреде Ацо Спасеноски, министар одбране Лазар Еленовски и председник Собрања Љубиша Георгијевски.

Обични грађани су ипак брже од политичара увидели практичну страну знања албанског. На катедри за албански језик на Универзитету "Кирил и Методиј" у Скопљу ове године се уписало 57 студената који нису Албанци, а 95 одсто њих су Македонци. Догодило се тако да "језик будућности" постане потреба садашњости.