Makedonci uče albanski jezik

Skoplje – Pošalica da treba učiti jezik budućnosti, dakle albanski, koja je pre desetak godina bila aktuelna među Makedoncima, danas je deo njihove svakodnevnosti, gotovo životna potreba. Otuda i primer iz skopske osnovne škole "Bratstvo" samo neupućenima unutar makedonskih događanja može izgledati kao tranziciona anomalija ili možda kao nova šala na račun balkanske lingvističko-političke perspektive.
U pomenutoj školi učenicima petog razreda u makedonskoj "paralelki", na početku ove školske godine, pored obaveznih engleskog i francuskog jezika, ponuđena je mogućnost da izučavaju još jedan jezik. Naravno, po sopstvenom nahođenju. Na iznenađenje njihovih nastavnika, ali i roditelja, svi, bez izuzetka, izabrali su albanski jezik. Zanimljivo je svakako da su i učenici starijih razreda zatražili da se i njima omogući učenje albanskog jezika.

Reč je, dakle, o pojavi koja nema predznake nacionalno-političke indoktrinacije ili prisile, tako karakteristične za jezička trvenja između Makedonaca i Albanaca. Jedanaestogodišnjaci su izgleda pre starijih shvatili potrebu da vršnjake, pripadnike drugih nacionalnosti, mogu razumeti samo ako znaju njihov jezik.

Nema sumnje da je na takvo, dobrovoljno opredeljenje mališana uticala makedonska svakodnevnost u kojoj do dobro plaćenog posla najlakše dolaze oni koji znaju strane jezike i posebno albanski. Uostalom, prednost pri zapošljavanju u predstavništvima evropskih institucija i stranih kompanija u Makedoniji imaju oni koji, pored neophodne stručnosti i stranog jezika, znaju i albanski.

Istina, prihvatanje albanskog jezika kao ravnopravnog u komunikaciji, za sada samo u makedonskom parlamentu, imalo je neprijatne epizode i bilo je jedan od uzroka za krvave međuetničke sukobe 2001. godine. Danas, posle četiri godine upotrebe albanskog jezika u Sobranju Makedonije, ne samo što niko nema ništa protiv, već broj odraslih Makedonaca koji uče albanski jezik rapidno raste. Kažu da je ministar spoljnih poslova Makedonije Antonio Milošoski najrevnosniji u učenju jezika svojih sugrađana Albanca.

 Premijer Nikola Gruevski, na primer, ne propušta priliku da u komunikaciji sa Albancima to čini na njihovom jeziku. Proletos, na svečanosti na Tetovskom univerzitetu, prisutnima se obratio na albanskom i bio pozdravljen frenetičnim aplauzom. On je potom priznao da je pozdravnu frazu lako naučio ali da žali što nema vremena da se učenju albanskog jezika ozbiljnije posveti.

Istražujući ovaj, slobodno se može reći fenomen, saznali smo da albanski tečno govore ministar poljoprivrede Aco Spasenoski, ministar odbrane Lazar Elenovski i predsednik Sobranja Ljubiša Georgijevski.

Obični građani su ipak brže od političara uvideli praktičnu stranu znanja albanskog. Na katedri za albanski jezik na Univerzitetu "Kiril i Metodij" u Skoplju ove godine se upisalo 57 studenata koji nisu Albanci, a 95 odsto njih su Makedonci. Dogodilo se tako da "jezik budućnosti" postane potreba sadašnjosti.