Незгодни реаниматор

Александар Вучић очекује госта из Америке коме „много више верује” него многим људима из Стејт Департмента: Џона Болтона, саветника за националну безбедност Доналда Трампа.

Шеф Беле куће је лагано и тихо „очистио” Стејт департмент од клинтонијанаца који су га држали, попунио нека важна упражњена места и на тај начин отворио пут новим дипломатским иницијативама. Наговештена посета Болтона је сигнал да Трампова администрација интензивира ангажман да се косовски проблем реши пре почетка кампање за америчке председничке изборе, за неколико наредних месеци.

Откако је Вучић у фебруару послао писмо Трампу тражећи подршку за проналажење трајног и одрживог решења за КиМ, све уз позив да посети Србију, мењају се односи са државом која две деценије брани косовску независност не само пред Београдом, већ и у Савету безбедности УН, у Интерполу, Унеску.

Може Рамуш Харадинај да тврди да је „Америка моја породица”, али од како се од Приштине захтева да пружи прилику дијалогу, а Болтон лично захтева да се укину таксе, односи САД и Косова се затежу.

Звучи повољније по Београд, али, уколико дође, Болтон ће српским саговорницима – директније од свих до сада – пренети став Вашингтона да решења нема без обостраног признања, што је и захтев Приштине, али не и став Београда, који формално признање косовске независности одбацује као неприхватљиво.

Американци су се пре две године интензивније ангажовали око косовског проблема, а било је и званичних најава да би он са дневног реда могао да буде скинут ове године. Вашингтон је показивао да је незадовољан учинком Европљана.

Болтон је био тај који је охрабрио идеју о разграничењу као делу споразума о нормализацији односа, коју су Вучић и косовски председник Хашим Тачи први пут обнародовали после конференције у аустријском граду Алпбаху пре годину дана. Београд је промену америчке позиције поздравио као „историјски заокрет и историјски успех”, јер је Вашингтон до тада сматрао косовско питање решеним.

Амерички ентузијазам је у међувремену попустио, па су Ангела Меркел и Емануел Макрон – противници идеје територијалног разграничења, корекције граница или подела – преузели иницијативу која је део мини-фронта европског одмеравања са Трамповом администрацијом.

Да ли Болтон сада покушава да оживи план разграничења као једну од могућих опција? Вучић каже да би одбијање ове идеје „скупо коштало Србију за 20, 30 или 50 година”. Американац има начелну сагласност Тачија, који је често помињао „демаркацију граница”, али био усамљен пре свега због оштрог противљења Харадинаја. Оставком премијера, косовски председник остаје без главног конкурента, што би могло да врати на сто идеју о размени територија за признање.

Да ли ће, како се нада шеф српске дипломатије, Болтон уздрманом Харадинају наложити да укине таксе, чиме би се обновио Бриселски дијалог, чија је последња рунда одржана у новембру? Он то свакако може.

Шта ће бити „зависи од реаниматора”, како је својевремено изјавио Ивица Дачић. Да ли је то Џон Болтон?

Амерички ангажман на високом нивоу свакако је добродошао, али српским званичницима мора да буде јасно да им предстоји дијалог са „реаниматором” познатим по својој чврстини, што подразумева да разговори не да „неће бити лагани за нас”, како је говорио Вучић, већ ће бити веома тешки.

Председник Србије није показивао неку превелику жељу за зближавањем са Вашингтоном, ближа му је Москва. Да ли је реално да Кремљ стане иза идеје разграничења, подела, корекција граница? Став Владимира Путина одавно је саопштен: подржаћемо све што подржи Београд. Тим пре уколико се испостави – као што се догодило – да тиме удара клин у Европску унију.

Иако и Болтон заговара политику конфронтације са ЕУ, он је познат као поборник тврде линије непопуштања према Русији и њеном председнику, за кога каже да „по свету агресивно пројектује моћ као у временима Совјетског Савеза”.

Својевремено је оштро критиковао Трампа због председникових изјава о НАТО-у, тврдећи да оне само „охрабрују руску агресију”, па је за очекивати да ће Болтон саговорницима у Београду најдиректније и неувијено пренети забринутост Вашингтона због растућег утицаја Москве у Србији и набавки наоружања из Русије.

Болтоново именовање за Трамповог саветника за националну безбедност детонирало је априла 2018. попут неутронске бомбе међу вашингтонским ветеранима спољне политике. Страхују од републиканског конзервативца који је имао кључну улогу у политизацији обавештајних података који су САД погрешно навеле на рат у Ираку и константно је промовисао милитантни приступ конфликтима у које су САД умешане.

Познат као поборник интервенционизма, Болтон је лобирао за војно решење сукоба са Ираном, Сиријом, Ираком или Северном Корејом. Трампу је пре именовања обећао да „неће започети било какав рат”, али је успео да издејствује излазак Америке из нуклеарног споразума са Ираном.

Посао саветника за националну безбедност је да синтетизује безбедносна питања на нивоу читаве администрације, да координише и главнокомандујућем у најкраћем представи различите политичке сугестије које стижу из Пентагона, Стејт департмента и других агенција, а његово је право да председнику предочи и сопствену анализу.

Пошто одлука буде донета, саветник обезбеђује да се она поштује на свим нивоима.

Многи експерти сумњају да је Болтон у стању да, ако затреба, сопствено мишљење подреди општем и да председнику понуди различите опције сем сопствених, које су му најдраже. Што је додатни изазов српским званичницима.