Две године без венчања у Црној Трави

Црна Трава – Црна Трава, позната као „колевка неимарства”, једина је средина у нашој земљи у којој ове године није било ниједног венчања. Тај податак саопштава матичарка Јасмина Миленковић уз подсећање: „Венчања у нашем крају није било ни прошле године!”

Има још много података који су више него забрињавајући. На пример, лане су овде умрле 42 особе, а рођено је десет пута мање особа, и то, према правилу, у лесковачког Општој болници, јер ту у округу постоји једино породилиште.

Могло би се закључити да се наставља поразна демографска слика црнотравског краја, који се дичи природним лепотама, непрегледним пашњацима, шумама и чистим ваздухом, али у исто време влада забринутост због напуштених старих кућа по селима у којима живе углавном људи трећег доба.

Према подацима из Стратегије одрживог развоја Црне Траве, која се може прочитати на званичном сајту, према последњем попису (2011. године), овде је живело 1.663 становника у двадесет и пет насеља, то јест пет на квадратном километру, по чему је такође овај крај својеврсни рекордер. У односу на 2002. годину, број становника смањен је за 900, или за 33 одсто, а регистровано је 797 домаћинстава, такође за трећину мање. Половина црнотравских села има мање од стотину житеља. Највећа су Градска (257 становника), Преслап (158), Дарковце (91), Криви Дел (126) и Златанце (88). Још један податак драматично упозорава: млади од 15. до 30. године учествују у укупној популацији са 11 одсто, што је смањење у односу на претходни попис за готово 40 процената. О дешавањима у Црној Трави ретко се могу наћи информације у новинама, на ТВ-у, па и на интернету. Ова средина је једина у округу без медија.

У центру Црне Траве је пре десетак дана протествовало тридесетак житеља незадовољни радом локалне самоуправе. Посебно су оштро критиковали актуелног председника Славољуба Благојевића. Носили су пароле: „Општина није твоја прћија”, „Славољубе, иди и спаси нас”, „Вучићу, спаси нас ове пропасти”. У Црној Трави, не само међу грађанима који не подржавају локалну власт него и међу одборницима, одавно постоји уверење да су проблеми велики, посебно због сиромаштва, лоше инфраструктуре, али и других невоља које директно доводе до даљег суноврата села и целе општине.

Актуелни црнотравски председник Славољуб Благојевић сматра да у демократском друштву свако има права да изражава своје незадовољство. Он, међутим, оцењује да су на последњем протесту углавном били људи који не живе у овом крају. „Имамо велику подршку грађана, око деведесет одсто, и нећемо одустати од борбе за Црну Траву. Што се смене тиче, постоје избори. Разуме се, може се радити много боље, а свима су врата локалне самоуправе отворена”, каже Благојевић.

Актуелни председник општине Црна Трава Славољуб Благојевић биран је за председника од 2001. године и ускоро ће напунити две деценије на тој дужности. Занимљиво да је убедљиво побеђивао као присталица различитих странака (Нове демократије, Демократске странке Србије и Српске напредне странке). Одавно је објављено да је, према личном признању, најсиромашнији председник једне општине у Србији. Године 2010. био је први политичар који је пријавио своју имовину: возило „опел астра” из 1996. године и стан од 64 квадрата, који отплаћује до 2030. године.

Легенда о имену Црна Трава

Некада се Црна Трава звала Вилин Луг. Не чуди, с обзиром на природне лепоте и мир који је красе. Име Црна Трава везује се за долазак Турака и „Кара Кас”, што у преводу значи црна трава, а према легенди која потиче из 1389. године српска војска састављена од српских стрелаца и коњаника на путу ка бојном пољу на Косову одлучила је да се овде одмори. Опијени мирисима траве и цвећа, нису се на време пробудили за битку. Због тога су проклели траву на којој су лежали назвавши је црном. Црнотравци су одавно познати печалбари, градитељи-зидари, краће неимари грађевинари, а некада су се звали дунђери. Црна Трава је пре свега позната по њима. Градили су црнотравски мајстори најлепше зграде у Београду попут Министарства страних послова, Поште, Архива… Све највеће димњаке у Југославији подигли су Црнотравци. Највећи број Црнотраваца сада живи у Београду, Нишу, Лесковцу, Власотинцу и другим местима широм Србије.