Не стари и не да ривалима да остаре

Једна руска изрека каже да је најтеже прегурати 77. у животу, „годину са две секире”, а после иде лакше. Роџеру Федереру су многи тениски стручњаци предвиђали тениску пензију, још од „секире” у бројци 27, када је први пут постао отац, а Рафаел Надал му претходно прекинуо доминацију на Вимблдону. Није напунио ни тридесету, а већ је морао да се суочи са почетком доминације шест година млађег Новака Ђоковића, доминацијом која и даље траје.

Од Ролан Гароса 2010. до Њујорка 2016, Швајцарски ас је освојио само једну гренд слем титулу. После те, већ неочекиване победе на Вимблдону 2012, чинило се да 17 крунских пехара – са кобном седмицом у облику секире – ни он, нити било ко други може да надмаши. Остао је упоран и својом природном лакоћом дочекао да година 2017. „насекира” Ђоковића, а себе одједном врати у живот, и на сам врх.

И ето га јуче, са 20 гренд слем титула прескаче још једну животну седмицу и слави 38. рођендан без иједног објективног разлога да окачи рекет о клин. У 22. сезони професионалног тениса трећи је на светској листи, после „за длаку” изгубљене девете титуле на Вимблдону.

Разлога да настави има на претек. Од обожавања публике широм света и огромних дугорочних спонзорских уговора, до реално достижних нових тениских рекорда. Није то само 21. гренд слем, већ су му под руком и два рекорда Џимија Конорса, укупни број АТП титула (102:109) и укупни број победа (1.222:1.274). До седам мањих титула и 52 појединачне победе у мечевима лако може да стигне за годину и по до две. Прву прилику имаће већ од 11. августа у Синсинатију, где је седам пута побеђивао.

Јесте Федерерова лакоћа игре непоновљива и урођена, али његова спортска дуговечност постаје полако „заразна” и за највеће ривале. И спортску каријеру Новака Ђоковића су стручњаци поредили са Федереровом, када је са 27 година постао отац, а претходно му Рафаел Надал прекинуо владавину на АТП листи још једним невероватним повратком.

Током 2017, док је наш ас препуштао терен обојици вечитих ривала, било је небројено много саветника – још више овде него на страни – који су му топло препоручивали да се не „брука” и да заврши каријеру док је још време за часни крај. А, после критичних година, дошла су четири највећа пехара са последњих пет турнира и укупна бројка од 16. Федерерових 20 одједном делују ближе него икада раније.

Ко успе да преброди критичне периоде враћа се јачи и мудрији. Када је Федерер, после пораза у финалу Вимблдона рекао да да се нада да ће његова дуговечност да буде инспирације млађима, победник му је с осмехом узвратио – да је он тај!

И настављају да се јуре сва тројица, на радост тениса, не дајући једни другима да остаре.