Бела књига за струју

Подгорица – Нацрт стратегије енергетике у Црној Гори до 2025. године, након вишемесечне јавне расправе, према проценама стручњака, неће бити знатно промењен. На овај документ поднето је око 330 предлога, сугестија и коментара које обрађивач стратегије љубљански институт ИРЕЕТ треба да систематизује.
Сугестије се односе и на динамику, обим и локације изградње нових производних електроенергетских објеката, нарочито хидроелектрана, коришћење нових извора енергије, усклађености Нацрта стратегије са Просторним планом.

– Ни након примедби неће бити битнијих промена суштине Нацрта стратегије – казао је новинарима директор ИРЕЕТ-а Ђани Бречевич.

Помоћник министра за економски развој Миодраг Чановић саопштио је да се највише коментара односи на будућу потрошњу финалне енергије, а нарочито електричне, обим енергетске ефикасности код крајњих потрошача, као и на смањење губитака у систему.

– Циљ нам је да до краја месеца, на основу усвојених коментара, обрађивач достави Министарству први нацрт "беле књиге" који ће до октобра анализирати стручне службе, након чега ће Стратегија бити достављена Влади на усвајање – објаснио је Чановић. – Паралелно са завршетком "беле књиге" до краја септембра ће почети и израда акционог плана имплементације Стратегије за првих пет година.

– Реализација Стратегије захтева улагања од око 1,8 милијарди евра. Крајем новембра планирано је да се одржи конференција за потенцијалне инвеститоре, донаторе и осталу стручну јавност – најавио је Чановић. – Стратегија је направљена по мери Црне Горе, она је реална и остварљива. Црна Гора не сме да зависи од увоза.

Нацртом енергетске стратегије предвиђено је да у наредних 20 година буде обезбеђено нових 700 мегават-сати струје.

До 2011. године треба да се реализује неколико пројеката из области ветроелектрана и малих хидроелектрана, као и изградња другог блока Термоелектране Пљевља.

Након тога у наредне две године треба да се реализују пројекти који су везани за Хидроелектрану Андријево (кањон Платије) и Златица, а 2014. године и такав објекат у Растовићима. У 2015. години очекује се завршетак и стављање у пуну функцију хидроелектране Комарница и Милуновићи.

Координатор за енергетику Покрета за промене Милутин Остојић каже да Нацртом стратегије развоја енергетике до 2025. године нису предвиђена најбоља решења за превазилажење енергетског дефицита у Црној Гори.

– И ЧЕЗ предлаже модернизацију првог блока Термоелектране Пљевља и изградњу другог, као и хидроелектране Крушево – рекао је Остојић на конференцији за новинаре.

Он тврди да је предложена изградња ветроелектрана од по пет мегавата лоше решење, као ни да се не зна где ће се градити.
– Нема ни једне једине руже ветрова што је основна ствар приликом пројектовања и одлучивања о изградњи неке ветрењаче – каже Остојић. – Осим тога, генерисање енергије из ветроелектрана је променљиво и нема доказа да је на местима где су оне изграђене смањена потрошња из комерцијалних извора.

Он цени да изградња хидроелектрана на Морачи, Андријево и Златица, није добро решење.

– Покрет за промене се залаже за искоришћавање хидропотенцијала реке Пиве, јер има много техничких и економских разлога да се ту граде електране, а не на Морачи – рекао је Остојић. – Из електрана на Морачи, Андријево и Златица, добило би се 470 гигават-сати струје годишње, а у њихову изградњу треба уложити 270 милиона евра. Са друге стране, изградњом ХЕ Крушево на Пиви добија се 330 гигават-сати струје годишње уз улагање 116 милиона евра.

Узводно је, појашњава он, Комарница, где је могуће направити електрану за 134 милиона евра а која годишње може да производи 230 гигават-сати струје.

– Према томе, градњом хидроенергетског система на Пиви добило би се нових 560 гигават-сати за 250 милиона евра, док је у Стратегији предложена изградња скупљих електрана мање производње – сматра Остојић. – Поред тога, изградњом система на Пиви, за разлику од оног на Морачи, не потапају се путеви, земљиште и нема исељавања становништва.