Како побећи од туге

Београдски међународни сајам књига у име земље госта, Јапана, отвориће, као што смо недавно ексклузивно најавили, Јошимото Банана (24. јул 1964, Токио), књижевница која спада у сам врх савремене јапанске књижевности. Њени романи продају се у милионима примерака широм света, а на српском језику управо су се појавила два њена дела, у издању београдске издавачке куће „Рад”.

Реч је о роману „Кухиња” у преводу Ксеније Тодоровић са енглеског језика, уз који је, у првој књизи објављена и прва прича Јошимото Банане, „Moonlight Shadow”, за коју је одмах добила и награду декана Факултета за уметности 1987. године. „Кухиња” је, додајмо, већ била објављена на српском језику, у издању „Просвете”, које је одавно распродато. Друга књига је роман „Н. П”, такође у преводу Ксеније Тодоровић. Обе је графички врло привлачно уредио Ненад Симоновић.

Није тешко схватити због чега Јошимото Банана спада у најчитаније писце света, и због чега је највише читају млади: својим, наоко лаким, лапидарним стилом, асоцијативним реченицама и са много притајених емоција, ова јапанска књижевница успела је да зачара читаоце и у свету и код нас; на питање зашто је то тако, Банана, која иначе ретко даје интервјуе и јако води рачуна да сачува своју приватност, одговорила је да када пише увек има на уму осетљиве младе људе у адолесцентном добу, који су заглављени између стварности и фантазије. „Млади, бунтовни људи воле да читају моје књиге, али ја, у ствари, волим да охрабрим оне старије који још имају радознали, адолесцентни ум.”

Роман „Кухиња” представља, написала је песникиња и преводилац Кајоко Јамасаки у поговору овом делу на српском језику, сензибилитет јапанског новог романа, који долази после великих имена као што су Јасунари Кавабата, Јукио Мишима и Кобо Абе. Поред традиције, додаје Кајоко Јамасаки, Јошимото Банана је успела да сачува традиционалну јапанску лирику уводећи мотив месеца који као лајтмотив игра важну улогу.

(/slika2)„Кухиња” је роман о љубави која израста из огромне туге и усамљености: двоје младих, сасвим самих на свету, још свежих рана због смрти најмилијих, полако се зближава преко мириса и укуса који настају у кухињи. Заједнички живот у стану, одвојен а стидљиво присан, прожет самоћом и несигурношћу, полако израста у осећање у које је неизбежно побећи од туге – у љубав.

Роман „Н. П” је само наизглед детективски роман; кроз њега, Банана Јошимото говори о оним људима, како каже, и изузетним и сасвим обичним, који се непрестано боре са неким теретом који им отежава живот. Свако би требало да има право да живи онако како му то одговара, сматра млада јапанска ауторка која, стога, у овом роману пише о лезбијству, о инцесту, односима у породици, о смрти и, наравно, о љубави.

Право име Јошимото Банана је Јошимото Махоко; име „Банана” узела је док је студирала јер јој се учинило и симпатично и „смишљено андрогино”. Пре него што је почела да се бави писањем радила је као келнерица у ресторану једног голф клуба; истиче да су на њу највише утицале приче Стивена Кинга, које се нису бавиле хорором. Касније, када је већ озбиљно почела да пише, подвлачила је утицај дела Трумана Капотеа и Исака Башевиса Сингера.

У свим биографијама стоји податак на који би био поносан сваки писац. Први роман, „Кухиња”, само у Јапану је имао више од шездесет издања!

Јошимото Банана је успела, тврди критика у свету, да ухвати дух модерног Јапана, и да створи својеврсну филозофију урбаног егзистенцијализма младих. Иако савременици њену прозу по темама које бира пореде са књигама Харукија Муракамија, а по јасноћи са Казуом Ишигуром, Јошимото Банана ипак има аутентично место у јапанској литератури. Спремна да шокира, и обдарена смислом за хумор, већ сада (иако многи оцењују као бесрамно нескромно) најављује да јој је циљ да добије – Нобелову награду за књижевност.