СУМОРНА ПРЕДВИЂАЊА - Расхлађивање ће бити привилегија богатих

Док Европа овог лета обара температурне рекорде, екстремне временске прилике, са температуром изнад 40 степени, уобичајене су за Багдад и друге градове Ирака. Међутим, за разлику од Европљана, већина Ирачана не може себи да приушти  расхлађивање клима уређајима, како због кризе са електричном енергијом, тако и због сиромаштва које им не допушта да набаве ни агрегате ни климе, преносе подгоричке Вијести.

Да ово није само проблем становника Ирака, већ да је неједнакост у могућностима расхлађивања глобални проблем који ће бити све израженији како температуре расту,  стручњаци увелико упозоравају. Ирак је у извештају Института Ист-вест и Стокхолмског међународног института за мировна истраживања означен као „једна од климатски најосетљивијих држава на Блиском истоку”. Наводи се да се климатске промене манифестују у продуженим врелим таласима, несталним падавинама, температурама изнад просека”, и предвиђа се да ће се просечна годишња температура у земљи повећавати за два степена Целзијусова до 2050.

Слично је интониран и извештај Уједињених нација које упозоравају да се свет креће ка „климатском апартхејду”, у којем ће богати плаћати да избегну екстремне врућине, глад и сукобе, док ће остатак света бити остављен да пати.

Према подацима Међународне агенције за енергију (ИЕА), безмало 2,8 милијарди људи живи у државама са просечном дневном температуром изнад 25 степени, а мање од десет одсто њих има клима уређај. Агенција предвиђа да ће до 2050. 1,9 милијарди људи који живе у државама са великим врућинама бити без приступа расхладном уређају.

Наводи се да је само у Европи врели талас 2003. изазвао додатних 70.000 смртних случајева широм континента. ИЕА процењује да мање од пет одсто европских домаћинстава има клима уређај, али и да би климатизовање могло да постане један од главних покретача глобалне потражње за струјом у наредним деценијама.

Пораст температуре утицаће и на начин на који радимо, па ће се тако, према процени Међународне организације за рад, број радних сати до 2030. смањити за 2,2 одсто.