Швајцарски модел за брачну имовину

Најбоље је да супружници брачним уговором реше сва питања о подели имовине у случају развода, али највећи део наших грађана и даље препушта закону њену поделу када дође до тога да желе да се разиђу. Зато преднацрт будућег грађанског законика Србије предвиђа измене које ће више одговарати стварним околностима.

Сада се заједничком сматра она имовина коју су супружници стекли радом у току трајања заједнице живота у браку. Приходи од посебне имовине мужа и жене могу да уђу у састав њихове заједничке имовине само под условом да су стицани радом супружника.

– Код нас није редак случај да један од супружника није запослен, али да убира приходе од своје посебне имовине, који некад могу премашити приходе запосленог супружника. Зато се често могу срести неправичне ситуације где само запослени супружник омогућава издржавање породичне заједнице – каже Богдана Стјепановић, истраживач у Институту за упоредно право у Београду.

Наглашава да постојеће законско решење води дискриминацији запосленог супружника и могућим брачним несугласицама.

– Да не би долазило до неправичних ситуација, неопходно је изменити законску дефиницију заједничке имовине тако да у њу улазе и приходи од посебне имовине, без обзира на то да ли потичу од рада или не – сматра Богдана Стјепановић.

У члану 2411 преднацрта будућег грађанског законика се наводи: „Имовина коју су супружници стекли радом у току трајања заједнице живота у браку, као и приходи од посебне и заједничке имовине, представља њихову заједничку имовину, без обзира на то да ли су настали радом или на други начин. Супружници могу брачним уговором другачије уредити своје имовинске односе.”

– На овај начин била би остварена равноправност супружника и омогућена здравија атмосфера у брачним имовинским односима – објашњава наша саговорница.

О овој теми било је речи и на саветовању у Будви. Правници су наводили примере бракова у којима један супружник ради по цео дан и његова месечна зарада улази у заједничку имовину, док други супружник не ради ништа, али издаје неколико станова и пословних простора, који су били његова имовина и пре ступања у брак, па лагодно живи од закупнине, али тај новац не улази у заједничку имовину стечену у браку. Са друге стране, жене које не раде и немају прихода, имају право на поделу заједничке имовине, јер се сматра да су допринеле стицању старањем о кући и деци.

Зато је занимљиво и питање да ли имовина стечена коришћењем права интелектуалне својине у току трајања брака може представљати заједничку имовину. Будући ГЗ предвиђа и ту могућност. На пример, ако супруга напише роман који је постао „бестселер” и од тога заради знатну суму новца, сматра се да тај износ улази у заједничку имовину, јер је роман настао радом жене у заједници живота са мужем. Док се она бавила писањем, супруг је зарађивао за живот и обављао све дужности узорног мужа и оца.

Мало је компликованија ситуација када је реч о добицима у играма на срећу. Муж може отићи у кладионицу и типовати на фудбалске резултате, а да жена то и не зна. Исто тако, жена може да уплати лото без знања свог супруга. Ако добије „седмицу”, поставља се питање да ли се премија сматра посебном или заједничком имовином супружника.

„Имовина стечена игром на срећу у току трајања заједнице живота у браку представља заједничку имовину, осим ако супружник који је остварио добитак не докаже да је у игру уложио посебну имовину”, пише у члану 2412 будућег ГЗ-а.

Овакве ситуације не би требало да буду спорне када супружници заиста живе заједнички живот и остварују сврху брака, али ако међу њима има тајни и посебних интереса, онда су могући спорови. Данашњи животни партнери сутра могу бити љути непријатељи због поремећених међусобних односа и прекида економске заједнице.

Зато су наши правници одлучили да усвоје такозвани швајцарски модел. Грађански законик Швајцарске детаљно прописује ствари и права која улазе у заједничку имовину, а међу њима и приход од посебне имовине супружника.

– Ако један супружник живи од прихода своје посебне имовине док други ради за добробит целе породице, онда се поставља питање каква је то заједница и да ли је то животно партнерство – каже проф. др Миодраг Орлић, председник Удружења правника Србије, који је на челу радне групе за израду грађанског законика.

С друге стране, правници подсећају да је заједничка имовина творевина социјализма у коме је приватна својина сматрана једним од „непријатеља социјалистичког поретка”, па зато приход од посебне имовине није могао бити елемент стицања заједничке имовине супружника. Док је приватна својина укидана, рад је представљао „светињу” и скоро да се није могло замислити да се може живети без рада. Основни закон о браку из 1946. године укинуо је мираз као институт брачног права, као и девојачку спрему.

Посебном имовином сматрала се сва она имовина коју је брачни друг имао у време склапања брака, али и она коју је стекао током брака по неком другом основу, а не од рада. Том имовином је брачни друг могао слободно да управља и располаже.

– Новине у будућем грађанском законику одраз су животне стварности. Времена и друштвене околности су се знатно измениле у односу на настанак концепта заједничке имовине као имовине која је стечена радом супружника, а која је творевина социјалистичке идеологије. Иако зараде и други облици накнаде за рад супружника у великом броју случајева и данас представљају основу прихода супружника, чињеница је да велики број људи стиче приходе од плодова ствари или права из своје посебне имовине – наводи Богдана Стјепановић.

Такво решење је неправедно и погодно за разне злоупотребе и сукобе у браку.