Индустрија против пореза на шећер

Румунија је, попут других европских земаља, најавила увођење пореза на слатка безалкохолна пића како би смањила гојазност, али и повећала јавне приходе који би се могли трошити на здравство и образовање. Како се очекује, нови намет би до краја године обезбедио око 66 милиона евра у буџету, али то не значи много удружењима произвођача безалкохолних пића који су овај порез назвали дискриминишућим и разлогом који ће озбиљно наштетити сектору с око 60.000 радних места. И док се у неким европским земљама ова пореска политика успешно спроводи већ годинама, у другима попут Хрватске послодавци негодују, нарочито после промене начина опорезивања који је додатно повећао обавезе. У овој земљи овај порез се најпре плаћао 5,5 евра на сто литара, а онда је донета одлука да се таксе тарифирају у зависности од процента шећера у напицима.

Одмах је реаговало Хрватско удружење послодаваца, истичући да не подржава намеру увођења додатних пореза на поједине групе производа, као што су безалкохолна пића с високим уделом шећера, јер су искуства других земаља показала да такви порези нарушавају конкурентност домаће индустрије, угрожавају радна места, а имају врло мали или никакав утицај на здравље, чиме се обично оправдава њихово увођење. Иначе, у Хрватској се медији позивају на истраживања из земаља у којима овај порез постоји већ годинама и наводе да резултати нису свуда у корист смањења гојазности.

Министарство здравља Новог Зеланда, где се порез на шећер већ дуго наплаћује, направило је истраживање које је показало да нема доказа да су се потрошачи одлучивали за производе с мање шећера због пореза. Према овом истраживању, ниједна студија базирана на стварном искуству са шећерним порезом није показала да је овај намет озбиљно утицао на јавно здравље. Иначе, данска влада је 2011. године увела порез на све производе који садрже шећер, што је подигло цене. Истраживања која су касније уследила су показала да се већина потрошача после тога определила за јефтиније производе слабијег квалитета. Како се наводи, само седам одсто Данаца је променило своје прехрамбене навике због пореза, а држава је проценила да годишње губи око 40 милиона евра прихода од ПДВ-а због раста нелегалне продаје сокова. Такав начин опорезивања је на крају укинут и замењен другим, такође недовољно ефикасним.

Светска здравствена организација је пре три године објавила да повећање цена за 20 одсто може да промени куповне навике потрошача и натера их да бирају здравије производе, што се очигледно није догодило. Управо због оваквих података, порез на шећер је широм Европе проглашен неефикасним у свим сегментима осим повећавања јавних прихода. Такође стручна јавност која је промовисала овакве акције, сматра да је велики проблем и то што државе средства од пореза на шећер не усмеравају на борбу против гојазности и друге здравствене пројекте и едукацију, што је на почетку било представљено као један од циљева.