Industrija protiv poreza na šećer

Rumunija je, poput drugih evropskih zemalja, najavila uvođenje poreza na slatka bezalkoholna pića kako bi smanjila gojaznost, ali i povećala javne prihode koji bi se mogli trošiti na zdravstvo i obrazovanje. Kako se očekuje, novi namet bi do kraja godine obezbedio oko 66 miliona evra u budžetu, ali to ne znači mnogo udruženjima proizvođača bezalkoholnih pića koji su ovaj porez nazvali diskriminišućim i razlogom koji će ozbiljno naštetiti sektoru s oko 60.000 radnih mesta. I dok se u nekim evropskim zemljama ova poreska politika uspešno sprovodi već godinama, u drugima poput Hrvatske poslodavci negoduju, naročito posle promene načina oporezivanja koji je dodatno povećao obaveze. U ovoj zemlji ovaj porez se najpre plaćao 5,5 evra na sto litara, a onda je doneta odluka da se takse tarifiraju u zavisnosti od procenta šećera u napicima.

Odmah je reagovalo Hrvatsko udruženje poslodavaca, ističući da ne podržava nameru uvođenja dodatnih poreza na pojedine grupe proizvoda, kao što su bezalkoholna pića s visokim udelom šećera, jer su iskustva drugih zemalja pokazala da takvi porezi narušavaju konkurentnost domaće industrije, ugrožavaju radna mesta, a imaju vrlo mali ili nikakav uticaj na zdravlje, čime se obično opravdava njihovo uvođenje. Inače, u Hrvatskoj se mediji pozivaju na istraživanja iz zemalja u kojima ovaj porez postoji već godinama i navode da rezultati nisu svuda u korist smanjenja gojaznosti.

Ministarstvo zdravlja Novog Zelanda, gde se porez na šećer već dugo naplaćuje, napravilo je istraživanje koje je pokazalo da nema dokaza da su se potrošači odlučivali za proizvode s manje šećera zbog poreza. Prema ovom istraživanju, nijedna studija bazirana na stvarnom iskustvu sa šećernim porezom nije pokazala da je ovaj namet ozbiljno uticao na javno zdravlje. Inače, danska vlada je 2011. godine uvela porez na sve proizvode koji sadrže šećer, što je podiglo cene. Istraživanja koja su kasnije usledila su pokazala da se većina potrošača posle toga opredelila za jeftinije proizvode slabijeg kvaliteta. Kako se navodi, samo sedam odsto Danaca je promenilo svoje prehrambene navike zbog poreza, a država je procenila da godišnje gubi oko 40 miliona evra prihoda od PDV-a zbog rasta nelegalne prodaje sokova. Takav način oporezivanja je na kraju ukinut i zamenjen drugim, takođe nedovoljno efikasnim.

Svetska zdravstvena organizacija je pre tri godine objavila da povećanje cena za 20 odsto može da promeni kupovne navike potrošača i natera ih da biraju zdravije proizvode, što se očigledno nije dogodilo. Upravo zbog ovakvih podataka, porez na šećer je širom Evrope proglašen neefikasnim u svim segmentima osim povećavanja javnih prihoda. Takođe stručna javnost koja je promovisala ovakve akcije, smatra da je veliki problem i to što države sredstva od poreza na šećer ne usmeravaju na borbu protiv gojaznosti i druge zdravstvene projekte i edukaciju, što je na početku bilo predstavljeno kao jedan od ciljeva.