Цена минималног сата рада најмање 190 динара

Да би до почетка 2021. године минимална цена рада била изједначена са минималном потрошачком корпом што је, у начелу, и тежња социјалних партнера – државе, синдиката и послодаваца, који крајем сваког лета преговарају о новој цени минималца, потребно је да се овог септембра минимални рад по сату процени на најмање 190 динара, уместо садашњих 155 динара. Тих најмање 33.440 динара, колико би износио минималац за наредну годину, израчунат у односу на могућих 176 часова рада у месецу, засигурно би дало могућност минималној заради да до краја следеће године достигне минималну потрошачку корпу, а то је и крајњи циљ, уверава Љубисав Орбовић, председник Савеза самосталних синдиката Србије.

Он се јуче састао са Зораном Ђорђевићем, министром за рад, са којим је разговарао о начину рада, преговорима и ставовима синдиката у вези са повећањем минималца.

– Званични преговори почињу 15. августа, а до 15. септембра Социјално-економски савет требало би да заузме и коначан став по питању нове минималне зараде. Засад смо само разговарали о томе како ћемо да радимо, у ком смеру ће протећи преговори – казао је Орбовић.

Уназад месецима све учесталије се говори о повећању минималне зараде са садашњих нешто више од 27.000 динара на око 30.000 динара. То је недавно изјавио и председник Александар Вучић када је рекао да ће се држава трудити да буде на радничкој страни, да пређе ту магичну цифру од 30.000 динара.

За Орбовића би, како признаје, то повећање минималца на око 30.000 динара било једно од највећих досад – чак 11 одсто, али ни оно ипак не би било довољно.

– Још пре две године договорили смо се, а то је и прихваћено на седници СЕС-а, да минимална зарада за укупно три године сустигне минималну потрошачку корпу (овог априла била је 37.480 динара). То би значило да ако сада подигнемо минималац на тих 30.000 динара онда до краја следеће године, када се окончава наш трогодишњи план, никако нећемо моћи да сустигнемо износ минималне потрошачке корпе. Јер, онда бисмо идуће године морали да подигнемо цену минималца 20 и нешто процената, а то би било мало теже изводљиво. Зато ће се наши захтеви кретати у смеру да се приближимо вишем износу од 30.000 динара, а реално би било да се сат минималног рада повећа на 190 динара. Тако бисмо до 2021. успели да изједначимо минималну потрошачку корпу са минималном зарадом – истиче Орбовић.

Председник Србије недавно је подсетио и на то да у току преговора о повећању минималне зараде држава мора да води рачуна о послодавцима, јер су како је рекао „они ти који гурају земљу напред”.

– Послодавци траже да се ослободе неких намета државе ако се минималац повећа изнад њихових очекивања. Уколико би се привреда растеретила плаћања појединих дажбина, онда ће послодавци фактички бити ослобођени од плаћања пореза на 2,2 милиона упослених у Србији, што није логично јер према неким проценама минималац прима само око 350.000 људи. Зато и за тај проблем треба да се нађе некакво решење – подсећа Љубисав Орбовић.

Иначе, чланом 112. Закона о раду утврђена је надлежност Социјално-економског савета Србије за утврђивање висине минималне зараде, уз обавезу да се рачунају параметри: трошкови живота, кретање просечне зараде у Србији, егзистенцијалне и социјалне потребе запосленог и његове породице, стопа незапослености, кретање запослености на тржишту рада и опште економске развијености земље. У случају да на седницама СЕС-а социјални партнери не постигну сагласност о висини минималне зараде одлуку доноси Влада Србије, што је минуле године управо и урадила када је одлучено да нето цена радног сата од јануара до децембра у 2019. буде 155,33 динара, јер социјални партнери нису успели о томе да се договоре. Минимална зарада за 2019. годину повећана је десет одсто и тренутно износи око 27.280 динара, а у последње две године кумулативно 18,6 процената.