Петнаест несрећа на путним прелазима

Возач који је пре две вечери у Сурчину аутомобилом покушао да се провуче између спуштених браника и да прође преко путног прелаза док је пругом ишао теретни воз само је један од многих који је због непажње могао да настрада на шинама. У тој незгоди, на срећу, све је прошло без тежих последица, али како истичу у „Инфраструктури железнице Србије”, разлози за несреће на путним прелазима у 99 одсто случајева према званичним извештајима су управо возачи друмских возила који не поштују сигнализацију и саобраћајне прописе.

– Они се често упуштају у опасне и ризичне радње и не воде рачуна о саобраћајној сигнализацији. Шинско возило увек има предност у односу на друмски саобраћај на путним прелазима, без обзира на ранг пута. Возачи заборављају или не знају да је зауставни пут железничке композиције између 700 и 1.000 метара и да ма како воз изгледао удаљено, ниједна тренутна реакција није могућа – наводе у „Инфраструктури”.

У првој половини 2019. догодило се 15 несрећа на путним прелазима, у којима је погинула једна особа, а повређено је њих пет.

– То је највиши ниво безбедности на путним прелазима у периоду од првих шест месеци у 21. веку. Посматрано у првих шест месеци од 2001. до 2019, ове године догодио се најмањи број несрећа на путним прелазима, са бројем повређених и настрадалих особа на минималном нивоу, какав је био још само 2013 – подсећају из „Инфраструктуре”.

Како кажу у овом предузећу, не постоје необезбеђени путни прелази који су у надлежности „Инфраструктуре”.

– Уколико на прелазу нема сигнално-сигурносне опреме ни знакова вертикалне сигнализације, онда је реч о дивљем и непрописном прелазу преко пруге – упозоравају из ове железничке компаније.

На српским пругама постоји укупно 2.118 путних прелаза који су у ингеренцији овог предузећа.

– Како ће поједини прелаз бити осигуран зависи од прегледности пруге и пута на месту укрштања (троугао прегледности), намене пруге, врсте пута, густине саобраћаја, највеће допуштене брзине, дужине путног прелаза и слободног простора изнад прелаза. На начин њиховог осигурања утицај има и локална самоуправа, која такође учествује у финансирању и одржавању прелаза – објашњавају у „Инфраструктури” додајући да не постоји реално оправдање да сви путни прелази буду осигурани аутоматским уређајима. Таква пракса, подсећају, није ни у много богатијим и савременијим железницама. У Великој Британији само четвртина путних прелаза обезбеђена је рампама, а међу највећим процентима путних прелаза обезбеђених рампама имају Француска (око 70 одсто) и Италија (око 80 одсто).

– Највиши ниво обезбеђења саобраћаја на путним прелазима је денивелација пруге и пута, што ће бити учињено приликом изградње пруге за велике брзине између Београда и Суботице, где неће бити ниједног укрштања пруге и пута у нивоу – најављују из „Инфраструктуре”.

Краду се знакови

Често се краду знакови вертикалне друмске сигнализације који упозоравају на путни прелаз. Осим материјалне штете, овим крађама се директно угрожава и безбедност саобраћаја.

– На укупно 522 путна прелаза обезбеђена сигнално-сигурносном опремом годишње се догоди око 12.000 кварова. Од тога, око 8.000 кварова догоди се због лошег стања железничке инфраструктуре, услед вишедеценијског неулагања у железницу, али сваки трећи квар проузрокован је непажљивом, неопрезном и неодговорном вожњом на путним прелазима возача друмских возила или крађом делова железничке инфраструктуре – прецизирају у „Инфраструктури”. Прошле године, технички кварови на овим уређајима отклањани су просечно за око 90 минута, а кварови настали услед људске немарности и бахатости трајали су просечно око 15 дана (због набавке опреме, њене поновне уградње и слично).

Машиновође по прописима

Када је уређај путног прелаза у квару, објашњавају у „Инфраструктури”, прописане су процедуре које железничко особље стриктно поштује. Тада се на овим местима железничка композиција зауставља пре прелаза, затим звучним сигналом упозорава на наилазак воза и тек када се машиновође увере да на прузи нема других возила и учесника у саобраћају прелазе преко путног прелаза.

Уграђују се вибро-траке, соларни маркери и рефлектори

У протеклих годину и по „Инфраструктура” је аутоматизовала и поставила рампе на 20 путних прелаза широм Србије. Ниво осигурања подигнут је и на два путна прелаза у оквиру комплекса „Београд на води”.

– Поређења ради, од 2010. до 2017. аутоматизовано је укупно 14 путних прелаза, од чега дванаест из чешке донације. Поред тога, у протеклих годину и по грађевински је уређено укупно 110 прелаза. Први пут ниво безбедности на овим прелазима повећан је уградњом вибро-трака, соларних маркера и рефлекторског осветљења. Вибро-траке за успоравање друмског саобраћаја постављене су на 10 места. Рефлекторско осветљење уграђено је на 21 прелазу, а прошле године први пут је на прелазима постављен видео-надзор – додају у „Инфраструктури”.

Захваљујући међународним кредитима, видео-надзор ће бити постављен на 30 путних прелаза на барској прузи, као и на 30 путних прелаза на Коридору 10, између Јајинаца и Мале Крсне.

Путни прелази „Инфраструктуре”

2.118 у Србији (1.707 активних, 411 неактивних)

1.596 обезбеђених знаковима вертикалне друмске сигнализације (Андрејин крст, знак „стоп”)

522 обезбеђена сигнално-сигурносном опремом (браници, полубраници, светлосна и звучна сигнализација)

206 на укинутим пругама

205 на пругама на којима се не одвија саобраћај