Неисправне намирнице кваре стомак

Тровања храном лети су честа појава. То нам се може десити у сопственој кухињи, у ресторанима брзе хране, посластичарницама... након што смо појели неке неисправне намирнице које су, уместо у фрижидеру, стајале на топлом.

– Због високих температура и велике влажности које погодују развоју штетних микроорганизама, све врсте намирница су лети подложније бржем кварењу. Нарочито су ризичне оне животињског порекла, месо, јаја, млеко и млечни производи, риба и плодови мора, али и поврће и воће, уколико се добро не оперу пре употребе. Храна заражена микроорганизмима који изазивају инфекцију црева доводи до тровања. Узрочнике заразних болести: бактерије, вирусе или паразите, као и токсине – продукте које они луче, преносе и неки инсекти – објашњава др Снежана Радивојевић, специјалиста епидемиологије.

Најчешћи изазивачи цревних инфекција су бактерије салмонела и кампилобактер, који у организам улазе преко недовољно термички обрађених намирница, пре свега, месних прерађевина, млека, сирева, јаја и производа спремљени од њих – кремова, колача, торти, сладоледа. Млевено месо, кашаста храна и слаткиши највише погодују размножавању стафилокока.

Прве тегобе могу да се јаве већ након неколико сати од оброка, а некад прође и неколико дана, што зависи од количине унетих токсина, од врсте и способности микроорганизма да изазове обољење и од осетљивости организма домаћина. Посебно осетљив стомак имају мала деца, труднице, старији људи који имају већ неко хронично обољење и особе са ослабљеним имунитетом.

Симптоми тровања храном су мучнина, повраћање, учестале течне столице, болови и грчеви у стомаку, главобоља, повишена телесна температура и малаксалост.

Клиничка слика тровања може ићи од лаке до тешке. У тежим случајевима долази до дехидрације, губитка течности, што се препознаје по сувим устима и сувим језиком, који је обложен белим наслагама, тамнијом мокраћом и убрзаним радом срца. До погоршања здравственог стања долази када учестале течне столице и повраћање доведу до великог губитка течности и електролита.

РЕЧ СТРУЧЊАКА: Др Снежана Радивојевић, епидемиолог

Гутљај по гутљај – цео дан

Лечење не би требало спроводити на своју руку, поготово уколико су тегобе изражене. Тада се обавезно треба јавити лекару који ће спровести терапију у зависности од узрочника и тежине клиничке слике – упозорава примаријус др Снежана Радивојевић, специјалиста епидемиологије, начелник Јединице за контролу и превенцију заразних болести у Градском заводу за јавно здравље у Београду.

Код већине пацијената болест траје неколико дана и одговарајућом рехидрацијом долази до спонтаног излечења. Само у тежим случајевима неопходно је болничко лечење. Код тежих облика тровања храном, терапија је у виду надокнаде течности и електролита, преко уста или инфузионим раствором – интравенски.

Када је узрочник тровања вирус нема сврхе узимати антибиотике, а код теже бактеријске цревне инфекције антибиотици се користе у строго контролисаним условима. Дају се најчешће бебама и малој деци, пацијентима старије животне доби, које имају неко хронично обољење и особама слабијег имунитета.

За време инфекције оболели треба да мирују и рехидрирају се уношењем мањих количина течности, најбоље воде или чаја, и то не одједном, већ гутљај по гутљај на сваких десетак минута током целог дана. Корисно је и узимати пробиотике који регулишу цревну флору и скраћују трајање болести. Такође је неопходно спроводити дијетални режим исхране. Првих дана дозвољени су само лагана супа и двопек, а када се желудац смири препоручују се кувани пиринач, кромпир и бело месо. Са уобичајеном исхраном треба наставити тек када се столица нормализује.

Спас: чисте руке и – фрижидер

– Да не би дошло до тровања неопходно је прописно складиштење намирница. Најбоље је држати их у одговарајућој, по могућству стакленој амбалажи, чувати их само до назначеног рока употребе и водити рачуна о чистоћи просторија.
– Важне су хигијенске мере и у поступку припремања хране: добро прање воћа и поврћа, руку и прибора за обраду намирница, радних површина на којима се спрема храна и одржавање чистоће посуђа.
– Храну треба термички обрадити на температури изнад 70 степени Целзијуса и појести је најдуже у року од два сата након припреме или је чувати у фрижидеру на температури испод осам степени.
– Обавезно је заштити од контакта са инсектима и глодарима.
– Јести само добро печена и кувана јаја.
– Избегавати прављење мајонеза, филова, кремова и сладоледа од живих, термички необрађених јаја.
– Користити хигијенски исправне – прегледане намирнице које имају декларацију. Избегавати куповину намирница на уличним и пијачним тезгама, као и у киосцима и ресторанима брзе хране.
– Приликом куповине намирница, потребно је контролисати изглед, рок употребе и начин чувања. Производе од меса и млека куповати само ако су стајали у расхладним уређајима.